Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić smatra da predstojeći sastanak na visokom nivou u dijalogu između Beograda i Prištine sledeće nedelje ima simboličan karakter. Cilj sastanka je pokazati da dijalog nije mrtav. Surlić ističe da odlaganje formiranja Zajednice srpskih opština od strane vlade u Prištini doprinosi zastoju u dijalogu.

Sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine ima samo „simboličan karakter“ i za cilj ima da se pokaže da dijalog „nije mrtav“, ocenio je danas docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

„Tako bi se pokazalo kako dijalog nije potpuno mrtav i da ipak postoje pokušaji evropskih zvaničnika da se dođe do nekog kompromisnog rešenja“, rekao je Surlić za Tanjug.

On je naglasio da je dijalog već dugo u zastoju, pre svega zbog odbijanja vlade u Prištini da na terenu otpočne formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Surlić je istakao da će sastanak biti prilika da se o problemima koji su doveli do zastoja u dijalogu razgovara na visokom nivou, ali da se ne može očekivati konkretan napredak dok se ne reše ključna pitanja.

„Na sastanku će se sigurno reći šta je urađeno, koji su koraci preduzeti, ali zaista ne očekujem neku konkretan dogovor i rešavanje pitanja koja tište obe strane“, istakao je Surlić.

Kako je rekao, diskusije će biti usmerene na to kako se prevazići teškoće, ali će biti teško očekivati konkretne dogovore zbog duboko ukorenjenih razlika između Beograda i Prištine.

Surlić smatra da problem leži u tome što se problematična pitanja ne mogu rešiti za jedan dan, već je potrebno dugotrajno i strpljivo pregovaranje.

„Dijalog je u jednom trenutku morao da se suspenduje, ali sada se nastavlja sa pokušajima da se razreše problemi“, zaključio je Surlić.

Predstojeći sastanak između Beograda i Prištine ima za cilj da pokaže da dijalog nije zaboravljen i da postoje napori evropskih zvaničnika da se dođe do rešenja. Međutim, zbog dugog zastoja u dijalogu i nedostatka napretka na terenu, skeptici smatraju da će sastanak imati samo simboličan karakter.

Izostanak konkretnih dogovora na prethodnim sastancima i nepoštovanje dogovora koje su obe strane postigle ranije, dovelo je do povećane sumnje u mogućnost postizanja kompromisa.

Sukobi oko formiranja Zajednice srpskih opština samo su jedan od problema koji opterećuju odnose između Beograda i Prištine. Odlaganje formiranja ZSO od strane vlade u Prištini dodatno je usložilo situaciju i dovelo do zastoja u dijalogu.

Očekuje se da će visoki zvaničnici sa obe strane koristiti priliku sastanka da izraze svoje stavove i probleme, ali je malo verovatno da će se postići konkretan dogovor ili rešenje ključnih pitanja.

Nepoverenje između Beograda i Prištine, kao i duboko ukorenjene razlike u stavovima i interesima, stvaraju dodatne prepreke za postizanje kompromisa.

Docent Surlić ističe da je neophodno strpljenje i dugotrajan proces pregovaranja kako bi se rešili problemi između Beograda i Prištine. Takođe, naglašava da su simbolični sastanci i izjave vlasti samo početak, a da je potrebno nastaviti sa konkretnim koracima kako bi se postigao trajniji mir i stabilnost u regionu.

Dijalog između Beograda i Prištine ključan je za rešavanje odnosa između dve strane i postizanje održivog mira u regionu. Međutim, napredak u dijalogu je spor i opterećen brojnim preprekama koje je potrebno prevazići.

Sastanak na visokom nivou sledeće nedelje predstavlja priliku da se problemi u dijalogu razmotre i da se pokuša pronaći zajednički jezik. Ipak, skeptici upozoravaju da će sastanak verovatno imati samo simboličan karakter i da ne treba očekivati konkretne dogovore ili napredak u rešavanju ključnih pitanja.

Dugotrajno odlaganje formiranja Zajednice srpskih opština od strane vlade u Prištini dodatno komplikuje situaciju i stvara dodatne tenzije između dve strane. Neophodno je strpljenje, posvećenost i spremnost na kompromise kako bi se prevazišli problemi i postigao održiv mir u regionu.