Očekuje se da će „sveži odmori“ na destinacijama poput Norveške, Islanda i Finske nastaviti da doživljavaju procvat ovog leta. Ovaj trend se pojavio kao posledica sve većih temperatura i gužvi na popularnim letnjim mestima poput Grčke, Španije, Italije i Portugala, gde su ekstremni vremenski uslovi, uključujući toplotne talase i šumske požare, dodatno pojačali potrebu za alternativnim destinacijama.
Prema analizi kompanije Virtuoso, globalne mreže luksuznih turističkih agencija, putovanja ka hladnijim destinacijama poput Kanade, Finske i Islanda porasla su za 44% u 2024. godini. Takođe, kompanija Dragon Pass zabeležila je više od 100% povećanja rezervacija za Švedsku, Norvešku, Dansku i Finsku u protekloj godini, uz očekivani rast od 30% za ovu sezonu.
Iako su nordijske zemlje poznate po zapanjujućim pejzažima i raznovrsnim avanturističkim aktivnostima, one su takođe lideri u održivom turizmu. Posete glečerima, planinarenje u fjordovima i avanture pod ponoćnim suncem čine ova mesta izuzetno privlačnim. Džejms Tornton, generalni direktor kompanije Intrepid Travel, ističe da postoji velika potražnja za ovim tipom putovanja, što se ogleda i u povećanom broju posetilaca.
Jedan od glavnih razloga zašto putnici biraju nordijske destinacije ovog leta jeste želja da pobegnu od vrućina u Južnoj Evropi. „Putnici su često odlazili na Svalbard kako bi uživali u ledu i svežim temperaturama dok su drugi delovi Evrope bili pogođeni toplotnim talasima“, objašnjava Endi Maršal, osnivač kompanije Polar Escapes. Pored toga, duži dnevni sati tokom leta omogućavaju putnicima da maksimalno iskoriste svoje vreme.
Nordijski „sveži“ odmori nude i priliku za dublje veze s lokalnim stanovništvom, što je često otežano na prenatrpanim destinacijama. Ova mesta su takođe fokusirana na održivost, sa razrađenim mrežama ekološkog prevoza i eko-sertifikovanim smeštajem.
Međutim, s povećanjem broja turista, postavljaju se pitanja o potencijalnom prekomernom turizmu u ovim zemljama. Gradovi poput Rejkjavika i Bergena možda nisu dovoljno opremljeni da se nose sa intenzivnim turističkim prilivom, što može dovesti do pritiska na infrastrukturu i prirodu. Megan Vila, menadžer za inovacije u kompaniji Expat Explore, naglašava da su nordijske zemlje manje i imaju kraće leto, što može rezultirati zbijenom turističkom sezonom.
S obzirom na to da se turizam preusmerava ka hladnijim destinacijama, postoji rizik od stvaranja masovnog turizma u regionima koji možda nemaju potrebnu infrastrukturu za podršku velikim gužvama. Ipak, mnoge nordijske zemlje već sprovode politike održivog turizma kako bi umanjile potencijalne negativne uticaje.
Što se tiče samih putnika, „sveži odmori“ mogu pružiti osećaj bekstva, ali takođe dolaze s izazovima. Mnogi od ovih regiona nisu potpuno razvijeni za turizam, što može značiti ograničene opcije prevoza i smeštaja. Olivije Heušen, suosnivač kompanije Insider Villas, ukazuje na to da neka mesta mogu biti prilično tiha i možda neće ponuditi živopisni noćni život.
Osim toga, udaljenost od nekih od ovih destinacija može značiti duže vreme putovanja i više troškove, posebno za smeštaj i transport. „Sveži odmori“ često zahtevaju ranije planiranje zbog ograničenog smeštaja i prevoza.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da nordijske zemlje postaju sve privlačnije za turiste koji traže alternativu vrućim letnjim destinacijama. Ove destinacije ne samo da nude prirodne lepote i avanturističke aktivnosti, već i mogućnost za održiv i smislen turizam. Ipak, važno je da se postigne ravnoteža između turističkog rasta i očuvanja prirodnih resursa, kako bi se očuvala jedinstvenost ovih predivnih regiona za buduće generacije.
