Delegacija Nove srpske demokratije (NSD), u kojoj su bili poslanik Velimir Đoković i predsednik Opštine Pljevlja Dario Vraneš, prisustvovala je obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) u Donjoj Gradini. Ovaj događaj je održan u ime predsednika stranke Andrije Mandića, koji je zbog zvanične posete Kraljevini Španiji bio sprečen da prisustvuje.
Članovi delegacije su iskoristili ovu priliku da podsete prisutne na tradiciju Andrije Mandića, koji je svake godine prisustvovao obeležavanju ovog važnog dana. Ovaj dan se obeležava kako bi se odala počast onima koji su stradali tokom užasnog perioda između 1941. i 1945. godine, kada je NDH sprovodila sistematski genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim stanovništvom.
Crna Gora je nedavno postala deo obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju prošle godine. Ove godine, povodom ovog dana, u Vili Gorica je organizovana Memorijalna akademija, a domaćin je bio Andrija Mandić. Na događaju su, uz prisustvo visokih crkvenih zvaničnika, postavljeni krstovi u znak sećanja na žrtve, a blagoslov su dali Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i Njegovo Preosveštenstvo Episkop pakračko-slavonski Jovan.
Ove aktivnosti su deo šireg nastojanja da se odaje počast žrtvama genocida i da se podstakne kolektivno sećanje na tragične događaje iz prošlosti. U poruci iz Nove srpske demokratije je istaknuto: „Večan pomen i spokoj Svetim srpskim novomučenicima jasenovačkim!“
Sećanje na žrtve genocida predstavlja važan deo nacionalnog identiteta i kolektivne svesti, kako u Crnoj Gori, tako i među srpskim narodom širom Balkana i sveta. Obećanje da se ne zaborave stradanja iz prošlosti često je motiv za okupljanje i zajedničko obeležavanje ovakvih dana, čime se šalje poruka budućim generacijama o značaju sećanja.
U Donjoj Gradini, koja je postala simbol stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda, okupljaju se ljudi svake godine da bi odali počast onima koji su izgubili živote tokom tog mračnog perioda. Ova godina, kao i svaka prethodna, nosi težinu sećanja i obavezu da se osudi svako zlo i nasilje koje je istorijski obeležilo ovaj region.
Genocid u NDH je bio jedan od najstrašnijih zločina u istoriji Balkana, a sećanje na te događaje je ključno za razumevanje savremenih interetničkih odnosa u regionu. Obeležavanje ovakvih dana ne samo da čuva uspomenu na žrtve, već i pomaže u edukaciji mladih o važnosti tolerancije, poštovanja ljudskih prava i suprotstavljanja svim oblicima mržnje.
Događaji poput ovog u Donjoj Gradini doprinose jačanju svesti o prošlosti i podstiču dijalog među različitim etničkim grupama. U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida postaje i platforma za zajedničko deljenje iskustava, razumevanje i izgradnju boljih međunacionalnih odnosa.
U zaključku, Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima nije samo prilika za podsećanje na prošlost, već i poziv na akciju za izgradnju društva u kojem će se poštovati različitosti i negovati mir. Ova tradicija se mora očuvati kako bi se osiguralo da se slični zločini nikada više ne ponove.
