Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sastala se danas sa ambasadorom EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, predstavnicima Evropske komisije i delegacijama više međunarodnih finansijskih institucija. Ministarka je istakla da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi 2023. godine.
Na sastanku su prisustvovali predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke, Razvojne banke Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agencije za razvoj (AFD). Ministarka je predstavila planove Srbije u energetskom sektoru, koji su deo plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.
Naglasila je značaj podrške Evropske unije u prethodnom periodu, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija. Prema njenim rečima, Srbija ima jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine.
Ministarka je istakla da su definisani prioriteti u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme energetskog miksa Srbije jako važna.
Srbija je prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora. Očekuje se da će do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta 3 milijarde kubika gasa i da će ojačati gasnu infrastrukturu unutar zemlje. Planovi za budućnost uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.
Ministarka je istakla da tranzicija na čistije izvore energije mora da bude i pravedna, te da je važno podržati pravednu tranziciju u Srbiji. Na sastanku se razgovaralo o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, a poseban naglasak stavljen je na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za Evropsku uniju.
Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine. Ove godine je odobreno 165 miliona evra za pomoć građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije. Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana. Plan rasta za Zapadni Balkan EU predviđa veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine kako bi se ubrzale reforme i omogućilo pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
