U današnjem svetu, posebno u svetlu budućnosti, STEM (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) postaje ključna komponenta obrazovanja. Ove oblasti omogućavaju učenicima da razvijaju veštine neophodne za rešavanje realnih problema. Integrisano učenje, koje povezuje različite naučne i tehnološke discipline, pomaže učenicima da razumeju kako se naučna saznanja mogu primeniti u svakodnevnom životu. Ovo podstiče razvoj kritičkog mišljenja i kreativnosti, što je od suštinskog značaja u savremenom društvu gde je tehnološka pismenost osnova svega.
Jedan od najnovijih doprinosa STEM obrazovanju u Srbiji dolazi od Roberta Grovera, edukatora sa tri decenije iskustva u ovom polju. On je u Srbiju doneo „databot“, uređaj koji sadrži 15 senzora i prateću aplikaciju za mobilne telefone, opremajući učenike ličnom pokretnom laboratorijom. Ove mogućnosti su prošle nedelje predstavljene učenicima i nastavnicima na radionicama u Beogradu, Kragujevcu i Bajinoj Bašti.
Profesor Slavoljub Milovanović iz Prve tehničke škole u Kragujevcu ističe: „Mali je, ali može svašta. Može se koristiti u učionici, na terenu, kao efektnija zamena za komponente arduino robota, prikačiti na dron ili ugraditi u lego robota.“ Ova inovacija značajno unapređuje rad u školama koje već imaju projekte, poput pametnih bašti gde se automatski meri vlažnost i ishrana biljaka, ali i na takmičenjima u robotici.
Milovanović napominje da databot može biti koristan ne samo učenicima tehničkih predmeta, već i nastavnicima drugih oblasti. Učenici Prve beogradske gimnazije već su imali priliku da isprobaju databot na radionici koju su vodili Robert i Helen Grover. Ovaj uređaj je stigao u Srbiju posredstvom Ambasade SAD i Grupe za obrazovanje koja razvija mrežu Mejkers-labova u srednjim školama. U cilju proširenja upotrebe, prvi primerci će biti raspoređeni po Mejkers-labovima, a ukoliko bude dobar odziv, postoji mogućnost da škole nabave veći broj ovih uređaja.
Za nastavnike se priprema dokumentacija koja opisuje primere upotrebe databota i nudi podršku u njegovoj praktičnoj primeni na naučnim zadacima. Tokom radionica, pokazalo se da deca brzo reaguju na pravi stimulans, a učesnici su bili kako iz IT odeljenja, tako i iz društvenih smerova, što ukazuje na univerzalnost interesovanja.
Nataša Majstrović, nastavnica iz Prve beogradske gimnazije, ističe: „Učenici su oduševljeni i veoma aktivni, sa raznim idejama kako da izmere ili promene nešto. Jedva čekamo da u Mejkers labu isprobamo kakve sve mogućnosti imamo.“ Databot, uz senzore i aplikaciju, postaje moćna edukativna alatka. Učenici mogu u realnom vremenu pratiti svoja merenja i vršiti eksperimente, čineći učenje interaktivnim i relevantnim za digitalno doba.
Robert Grover naglašava važnost primene znanja u stvarnom životu. „Kada učenici odmah vide rezultate svojih eksperimenata i fizički osete sile poput gravitacije ili akceleracije, nauka prestaje da bude apstraktna i postaje opipljiva realnost.“ Ova opipljiva realnost sada je dostupna i srpskoj deci, pružajući im mogućnost da brže ostvare svoj potencijal.
Grover dodatno ističe da su deca koja su učestvovala na radionicama veoma zainteresovana i angažovana, što je slučaj i sa decom širom sveta. Razlika je jedino u dostupnosti tehnologije; deca u SAD redovno koriste tehnologiju za rad i eksperimente u školama. Sada će deo te tehnologije postati dostupan i u Srbiji, omogućavajući učenicima da se povežu sa savremenim načinima učenja i istraživanja.
U zaključku, databot i slični alati predstavljaju značajan korak napred u obrazovanju u Srbiji. Ova vrsta inovacije ne samo da će unaprediti STEM obrazovanje, već će i inspirisati mlade ljude da istražuju i primenjuju nauku u svakodnevnom životu, čineći je zanimljivijom i relevantnijom.
