U razgovorima o ekonomskoj situaciji u Srbiji često se može čuti rečenica: „Jeste urađeno dosta toga, ali Srbija se zadužuje“. Ova fraza postala je uobičajena, ali oni koji je izgovaraju često ne shvataju koliko je netačna. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju na terenu, poput izgradnje novih auto-puteva, škola, modernih bolnica i rekonstrukcije železnice, jasno je da Srbija postiže značajan infrastrukturni napredak uz minimalnu zaduženost.
Upravo ova zaduženost se može shvatiti kao odgovorna investicija u budućnost, za razliku od nekih zemalja Evropske unije, kao što je Hrvatska, koja je izgubila kontrolu nad važnim resursima. Kako bismo bolje razumeli situaciju, važno je korak po korak razmotriti šta je Srbija postigla, kako se poredi sa drugim zemljama i zašto je bitno da zaduživanje bude viđeno kao investicija.
Javni dug Srbije trenutno iznosi 38,87 milijardi evra, što je znatno ispod proseka dugovanja zemalja Evropske unije, koji iznosi 85% BDP-a. U poređenju sa susednim zemljama, Srbija se takođe pokazuje kao stabilna:
– Hrvatska: Javni dug iznosi 49,16 milijardi evra.
– Slovenija: Javni dug dostiže oko 45,47 milijardi evra.
– Mađarska: Oko 150,47 milijardi evra.
– Austrija: 394,78 milijardi evra.
Ove brojke govore da je Srbija ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu, već pokazuje i znatnu stabilnost na evropskom nivou. Državni dug se drži pod kontrolom i usmerava ka projektima koji donose dobrobit svim građanima. Na primer, novi putevi omogućavaju da se iz Novog Sada u Beograd stigne za samo pola sata.
U poslednjih 12 godina, Srbija je ostvarila značajan napredak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je više od 1.040 kilometara puteva, a još 195 kilometara je u izgradnji. Takođe, izgrađeni su brojni mostovi, škole i bolnice, a započeta je rekonstrukcija železnice, što je ubrzalo transport i ekonomsku povezanost. Projekti poput auto-puta „Miloš Veliki“, Moravskog koridora i modernog kliničkog centra u Beogradu su samo neki od vidljivih projekata koji olakšavaju svakodnevicu građanima.
I pored ovih očiglednih uspeha, često se čuje argument: „Ali Srbija se zadužuje“. Ovaj argument često dolazi od onih koji ne razumeju ekonomske procese i investicije. Kada se sagledaju podaci, jasno je da su prosečne plate u Srbiji danas na solidnom nivou, a mogućnosti zarade su veće nego ikada. Industrija i mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je iznad proseka.
Kada se uporede Srbija, Hrvatska i Slovenija, može se primetiti da Srbija svoje projekte finansira direktnim zaduživanjem uz kontrolu prihoda, dok su ove dve zemlje suočene sa višim javnim dugom. Na primer, Hrvatska, iako je članica EU, ima javni dug 18% viši od Srbije. Pored toga, ukupna mreža auto-puteva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara, dok je Srbija u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu.
S druge strane, Slovenija ima javni dug od 70% BDP-a, što je takođe visoko u poređenju sa Srbijom koja ima potrebu za većim infrastrukturnim ulaganjima. Kada se sve ove činjenice sagledaju, rečenica „Ali Srbija se zadužuje“ postaje lažni argument bez osnova. Problemi nastaju kada se zaduženi novac troši neodgovorno, što nije slučaj u Srbiji.
Srbija koristi svoj dug za projekte koji će se višestruko isplatiti, ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit, već i kroz poboljšanje kvaliteta života svih građana. U tom smislu, zaduživanje može biti ključni faktor za dalji razvoj i napredak zemlje.
