Da li se isplati proizvodnja šargarepe

Slobodan Perić аватар

Proizvodnja šargarepe u Srbiji je posao koji može biti vrlo unosan, ali zahteva odgovarajuću strukturu zemljišta i dovoljnu količinu vode. Peskovito i aluvijalno zemljište sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5 je idealno za uzgoj šargarepe. Mašine za proizvodnju su neophodne, a povrtari ove godine nisu gasili pumpe za navodnjavanje.

U Srbiji je zasejano oko 3.500 hektara šargarepe, a godišnji rod je ocenjen kao izuzetno kvalitetan. Cena na tržištu varira, ali prosečno iznosi oko 60 dinara po kilogramu, u zavisnosti od regije i kvaliteta proizvoda. Dvojica iskusnih povrtara, Stefan Vidović i Tibor Molnar, govore o pristupima i razlikama u uzgoju šargarepe.

Stefan Vidović uzgaja šargarepu na dvadesetak hektara u Futogu, dok Tibor Molnar svake godine sa porodicom zaseje između 30 i 40 hektara u Lukinom Selu. Stefan kaže da je šargarepa deo porodične tradicije već 20 godina, dok Tibor ističe da su se uključili u proizvodnju zbog mogućnosti udruživanja i tržišta za izvoz.

Analiza zemljišta je obavezna pre početka proizvodnje šargarepe. Potrebe za fizičkim radnicima su velike, a cena rada može varirati od 350 do 500 dinara po satu, u zavisnosti od obima posla. Kvalitetan tim je ključan za uspešnu proizvodnju, a obe porodice ističu važnost analize vode i zemljišta.

Ova sezona je bila specifična zbog nedostatka kiše, što je uticalo na potrebu za navodnjavanjem. Troškovi vode i radnika diktiraju cenu proizvoda, a proizvođači kažu da će cena morati biti oko 10 do 15 dinara viša po kilogramu. Evropski prinosi su oko 100 tona po hektaru, dok srpski proizvođači postižu oko 50 tona, od čega je 70% prve klase.

Šargarepa se može lagerovati do dva meseca u suvom lageru ili produženom u hladnjačama. Dugotrajno čuvanje zavisi od kvaliteta sirovine, a proizvođači savetuju da se ne lageruje loša šargarepa. Poljoprivreda može da bude porodični posao koji spaja članove porodice i omogućava zaradu, ali je neophodna dobra organizacija i ulaganje u mašineriju.

Stefan Vidović smatra da je potrebno bar dva hektara po članu porodice da bi se od šargarepe živelo, uz dodatne kulture. Tibor Molnar ističe da je potrebno uložiti oko pola miliona evra u mašineriju za uzgoj veće površine. Tržišta za izvoz traže različite vrste šargarepe, pa je važno prilagoditi proizvodnju zahtevima tržišta.

Ukratko, proizvodnja šargarepe može biti unosan posao u Srbiji, ali zahteva stručnost, organizaciju i ulaganje u opremu. Povrtari ističu važnost analize zemljišta i vode, kao i potrebu za kvalitetnim timom radnika. Troškovi proizvodnje utiču na cenu proizvoda, a konkurencija na tržištu zahteva prilagođavanje u proizvodnji i plasmanu proizvoda.

Slobodan Perić аватар

Možda će vas zanimati: