Dolar je trenutno u slobodnom padu prema evru, dok švajcarski franak iznenađujuće jača. Ova situacija na deviznom tržištu, koja se može pratiti tokom poslednjih meseci, ne utiče značajno na građane Srbije. Iako je dolar oslabio za 7% u odnosu na evro i 11% prema švajcarskom franku u odnosu na prošlu godinu, domaće tržište deviza ostaje stabilno.
Prema izjavama predstavnika menjačnica, poput DOK-a, ne beleži se dramatično povećanje aktivnosti na tržištu. Interesovanje za švajcarski franak je malo u porastu, ali se ipak ne može smatrati značajnim. Ljudi ne prodaju dolare kao što bi se očekivalo s obzirom na globalne promene. U poslednje vreme, kupovina evra je postala dominantnija.
Ovo ponašanje domaćih kupaca valuta može izgledati kao da je „mimo sveta“. Naime, franak se sada menja po kursu od 1,22 dolara, a evro po 1,14 dolara. Ovi podaci su samo trenutni odgovor tržišta na promenljive carinske politike Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga, prelazak iz dolara u franak ili evro ne bi trebao biti brzoplet, naročito u Srbiji, gde su odnosi svetskih valuta drugačiji u odnosu na globalne berze.
Ako razmišljate o zameni dolara za franak na domaćem tržištu, to može biti loša odluka. U Srbiji, konverzija nije direktna, što znači da se prvo dolar mora pretvoriti u dinare, a zatim dinari u franke. Ovaj posrednički proces donosi dodatne troškove. Na primer, ako prodate 100 dolara, nećete dobiti 83 franka, jer prvo morate da prodate dolare za dinare po nižem otkupnom kursu, a zatim da kupite franke po višem prodajnom kursu menjačnice, što vodi do gubitaka.
Osim evra i franka, i druge valute beleže porast vrednosti prema dolaru. Švedska kruna je porasla za 9%, japanski jen za 6%, dok je britanska funta ojačala za 5%. Čak je i kineski juan ojačao, uprkos očekivanjima da će biti najveća žrtva američkih carina. Ova situacija dodatno komplikuje položaj SAD na svetskom tržištu, jer se Kina pokazuje kao sve konkurentnija.
Na primer, prema podacima Narodne banke, za 100 dolara dobijate oko 80,7 franaka, dok bi za istu sumu u evrima dobili 86,7 evra. Ova razlika u kursu sugeriše da bi možda bilo najbolje zadržati trenutnu valutu. Na kratki rok, to može biti razumna odluka, ali na duži rok, evro i franak su u prednosti. U poslednjih pet godina, evro je dobio 4,6%, a franak čak 17,9% u odnosu na dolar.
Uz to, jačanje ekonomija Kine i Indije na svetskom tržištu dodatno će pritisnuti dolar, koji možda neće ostati dominantna rezervna valuta. Aktuelni trgovinski sukobi i „carinski rat“ mogu ubrzati promene na globalnom tržištu, koje se sve više premešta sa Zapada ka Istoku. Ove promene će imati dugoročne posledice na globalnu ekonomiju i poziciju dolara.
U tom kontekstu, važno je pratiti kretanja na deviznom tržištu i doneti informisane odluke. Preporučuje se oprez prilikom razmatranja zamene dolara za druge valute, posebno u Srbiji, gde su kursne razlike značajne. S obzirom na sve navedeno, može se zaključiti da je u ovom trenutku najpametnije ostati pri valuti koju trenutno posedujete, dok se istovremeno prati situacija na tržištu kako bi se eventualno prilagodili budućim kretanjima.
