U četiri privremeno-prihvatna centra u Kantonu Sarajevo i Unsko-sanskom kantonu nalazi se ukupno 1.693 migranta, izjavio je direktor Službe za poslove sa strancima Žarko Laketa. Od tog broja, 1.168 migranta se nalazi u Kantonu Sarajevo. Tokom ove godine, u tim centrima je registrovano oko 18.000 migranata.
Laketa ističe da migracije nisu prestale i da je i dalje aktivna ‘Balkanska ruta’. Probleme u vezi sa sigurnošću migracija pokazuju nedavni događaji u Kantonu Sarajevo. Migranti koji dolaze iz različitih zemalja, poput Avganistana, Sirije, Maroka, imaju sukobe među sobom, što je dovelo do ubistava. Zabrinjava pojava kriminalnih grupa među migrantima, posebno državljana Avganistana.
Te kriminalne grupe se bave ilegalnim prebacivanjem migranata preko granica, što je postao unosan posao. Ove grupe su se oružale na različite načine i izazivaju sukobe između sebe, kao i tragične događaje poput utapanja migranata. Laketa naglašava da je ovo veliki problem i da institucije trebaju delovati u skladu sa zakonom.
Dodaje da je problem što institucije ne znaju tačan identitet migranata. Kada migranti izraze želju za azilom pod određenim imenom i prezimenom, registruju se i mogu slobodno kretati po Bosni i Hercegovini. Međutim, nakon 15 dana moraju podneti zahtev za azil, a zatim odlučiti da li će napustiti zemlju ili ostati duže.
Služba za poslove sa strancima uspela je identifikovati osumnjičene za nedavno ubistvo migranta u Sarajevu. Osumnjičeni su državljani Avganistana, a jedan od njih je već identifikovan još 2023. godine u kampu Lipa. Laketa smatra da je migrantska situacija ozbiljna sigurnosna pretnja i da EU treba pomoći zemljama na migrantskoj ruti.
Bosna i Hercegovina je uspešna u postupku readmisije, odnosno povratka migranata u njihove zemlje. Međutim, problem je što zemlje iz kojih dolaze migranti, kao što je Avganistan, ne žele sarađivati po tom pitanju. Migranti tretiraju BiH samo kao tranzitnu zemlju i cilj im je EU.
Laketa ističe da je važno da se granice kontroliraju kako bi se sprečio ilegalan ulazak migranata. Migranti ne žele ostati u BiH, već žele krenuti dalje ka EU. Teško je realizovati postupak readmisije kada zemlja migranta ne garantuje njegovu sigurnost nakon povratka. Ukoliko migranti počine krivična dela, moraju biti izručeni uz saglasnost obe države.
