Evropski zvaničnici trenutno razmatraju opciju ponovnog snabdevanja gasom iz Rusije kao deo potencijalnog dogovora sa Moskvom za okončanje rata u Ukrajini, piše Financial Times. Ova ideja, iako još uvek u ranoj fazi rasprave, izazvala je značajnu reakciju u Evropi, jer bi povratak na ruske energente predstavljao veliki preokret u dosadašnjoj politici Evropske unije.
Pristalice ovog pristupa smatraju da bi povratak ruskom gasu mogao doneti brojne koristi. Smanjenje cena energenata moglo bi olakšati ekonomski pritisak na evropske privrede, a takođe bi moglo podstaći Moskvu na brži prekid vojnih operacija u Ukrajini. Jedan evropski zvaničnik izjavio je da „pritisak postoji“ i da je smanjenje cena energije prioritet za mnoge države.
S druge strane, protivnici ove ideje upozoravaju da bi tako nešto direktno ugrozilo kredibilitet sankcija uvedenih Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, kao i višegodišnje napore EU da diversifikuje izvore energije. Ova situacija dovodi do pitanja: ako se Evropska unija vrati ruskom gasu, zašto bi se uopšte trudila da uvede sankcije?
Tokom protekle dve godine, mnoge članice EU potrošile su ogromna sredstva kako bi smanjile svoju zavisnost od ruskog gasa. Na primer, Nemačka je investirala milijarde evra u izgradnju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), dok su Poljska i baltičke zemlje potpuno prekinule saradnju sa Moskvom u energetskom sektoru. Ipak, ekonomski pritisak raste, a neke članice, kao što su Nemačka i Mađarska, zagovaraju povratak ruskom gasu kako bi stabilizovale tržište i smanjile troškove za potrošače.
Dodatna dimenzija ovoj raspravi dolazi iz energetske politike američkog predsednika Donalda Trampa, koji je značajno podstakao ekspanziju američke gasne industrije. Trampova administracija vršila je pritisak na EU da poveća uvoz američkog LNG-a, iako je njegova cena viša u poređenju sa ruskim gasom. Osim toga, Tramp je pretnjom uvođenja carina na evropske proizvode dodatno otežao situaciju evropskim liderima.
Trenutno, udeo ruskog gasa u evropskom snabdevanju pao je sa nekadašnjih 40% na svega 10%, dok je EU formalno zadržala strategiju da do 2027. godine potpuno eliminiše uvoz ruskih fosilnih goriva. I pored toga, nekoliko velikih članica EU otvoreno razmatra mogućnost povratka ruskom gasu. U Nemačkoj, gde je industrija teško pogođena visokim cenama energije, neki ekonomski lideri i političari zagovaraju pragmatičniji pristup.
U međuvremenu, Evropska komesarka za energetiku Ditte Juul Jorgensen trenutno pregovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o dugoročnim gasnim ugovorima, dok evropski potrošači i dalje plaćaju gas višestruko skuplje nego Amerikanci. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, ponavlja da je kraj rata prioritet, iako zvanični Kijev još nije komentarisao spekulacije o mogućem povratku ruskog gasa.
Kako piše Financial Times, pitanje energetske stabilnosti ostaje ključno za evropsku politiku. Na kraju, svi žele jeftiniju energiju, što može naterati EU da napravi zaokret ka pragmatizmu. U ovom trenutku, ekonomska realnost bi mogla prevagnuti nad političkim narativima i zelenim strategijama. Da li će Evropska unija ostati dosledna svojoj dosadašnjoj politici ili će ekonomija odigrati odlučujuću ulogu – ostaje da se vidi.
