Brčko distrikt, kao posebna teritorijalna jedinica u Bosni i Hercegovini, nedavno je proslavio 25 godina od svog osnivanja. Njegova jedinstvena pozicija proizilazi iz činjenice da oba entiteta, Republika Srpska i Federacija BiH, polažu pravo na ovu teritoriju, ali pod suverenitetom države. Ove tenzije su ponovo postale aktuelne kada su političari iz Sarajeva izneli pretnje da bi potezi vlasti u Banjaluci mogli dovesti do presecanja Republike Srpske na dva dela i dodele Brčkog Federaciji BiH.
Centralna manifestacija povodom godišnjice okupila je zvaničnike iz oba entiteta, kao i predstavnike međunarodne zajednice, lokalne uprave Brčko distrikta i OHR-a. Tokom događaja, naglašeno je da su konačne odluke arbitražnog suda jasne i nedvosmislene. Luis Krišok, međunarodni supervizor za Brčko distrikt, istakao je da je status Brčkog utvrđen amandmanom broj 1 na Ustav BiH, čime je ovaj grad postao neutralni multietnički distrikt sa jednakim pravima za sve zajednice.
Gradonačelnik Brčkog, Siniša Milić, potvrdio je da arbitražna odluka štiti interese svih strana uključenih u proces, uključujući i Republiku Srpsku koja ostvaruje svoj kontinuitet kroz ovu teritoriju, kao i Federaciju BiH koja ima pristup luci Brčko. Građani Brčko distrikta, u razgovoru sa novinarima, naglašavaju da žele da očuvaju suživot koji traju već četvrt veka. Iako straha nema, primećeno je pojačano prisustvo EUFOR-a u poslednjim danima.
Luis Krišak je ranije upozorio da bi aktuelne odluke vlasti Republike Srpske mogle uticati na status Brčko distrikta. Na manifestaciji se obratio i Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, koji je prisustvovao događaju, ali nije dao izjavu za medije.
Prema konačnoj odluci arbitražnog suda, ukoliko se entiteti ne budu pridržavali odredaba vezanih za Brčko distrikt, postoji mogućnost da Brčko pripadne jednom od entiteta, što bi moglo dovesti do podela Republike Srpske. Ovo pitanje je posebno značajno u svetlu trenutne političke situacije.
Politički analitičar Ognjen Karanović smatra da tema statusa Brčkog nikada nije trebala biti pod nadležnošću međunarodnih arbitara. On naglašava da bi status Brčkog trebao biti deo Republike Srpske i da se nije trebala otvarati tema o međuentitetskoj liniji. Karanović podseća na izjave bivših lidera u regionu koje ukazuju na stratešku važnost Brčkog, naglašavajući da je ovo područje ključna tačka komunikacije za Banja Luku sa Beogradom i drugim delovima Republike Srpske.
Karanović, takođe, ukazuje na strah od reakcije Srbije ukoliko bi došlo do nezakonitih poteza protiv institucija Republike Srpske. Istovremeno, dodaje da pritisak iz političkog Sarajeva stvara stalne krize koje otežavaju rešavanje situacije u Bosni i Hercegovini. On objašnjava da političari iz Sarajeva konstantno otvaraju nova pitanja kako bi odložili moguća rešenja.
Na kraju, Karanović ističe da se političko Sarajevo trudi da skrene pažnju na Brčko kako bi se stvorila percepcija o ugroženosti, nadajući se da će strane sile intervenisati protiv Republike Srpske. Prema njegovom mišljenju, status Brčkog ne može biti drugačiji od trenutnog, osim ukoliko se ne vrate na osnove Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali ne očekuje da će političko Sarajevo to razumeti.
U ovom kontekstu, Brčko ostaje ključna tačka u političkim i strateškim obračunima, a njegovo buduće stanje zavisi od složenih odnosa između entiteta i međunarodne zajednice.
