Klimatske promene imaju veliki uticaj na srpsku poljoprivredu, posebno na voćarstvo. Stare sorte voća su na putu ka nestajanju ili su već nestale sa nekih područja zbog ekstremnih vremenskih uslova. Klimatske promene, zajedno sa bolestima kao što je šarka šljive, predstavljaju ozbiljan izazov za voćare. Na primer, proizvodnja jagodastog voća, poput malina, kupina i borovnica, je značajno smanjena zbog suše i drugih ekstremnih vremenskih pojava.

Naučnici preporučuju voćarima da nastave da sade tradicionalne sorte voća, poput šljiva, jabuka, trešanja i višanja, koje su otpornije na klimatske promene. Takođe, preporučuje se postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu kako bi se voće zaštitilo od ekstremnih vremenskih uslova.

Kada je reč o najprofitabilnijim voćkama, višnja se ističe kao uspešan izbor za voćare ove godine. Malina, mada je kraljica srpskih voćnjaka, ima izazove na svetskom tržištu, pa se preporučuje da voćari razmotre sadnju višanja kao alternativu. Revitalizacija zapuštenih zasada je takođe važna, posebno kod jabuka, dok se šljiva ističe kao nacionalna voćna vrsta koju treba saditi.

Klimatske promene su nešto sa čime se svi moramo suočiti i prilagoditi. Voćari u Srbiji i širom sveta moraju biti svesni izazova koje donose ekstremni vremenski uslovi i pronaći načine da se nose sa tim. Sadeći tradicionalne sorte voća, postavljajući zaštitne mreže i prilagođavajući se novim uslovima, voćari mogu sačuvati svoje useve i osigurati stabilnu proizvodnju u budućnosti.