U Crnoj Gori, teme o visokim cenama namirnica postale su sve prisutnije, a nedavni primeri dodatno su uzburkali javnost. Na društvenim mrežama širi se slika koja prikazuje cenu španskog pršuta u jednom od vodećih trgovinskih lanaca, koja iznosi neverovatnih 120 evra po kilogramu. Ova informacija je izazvala šok i nezadovoljstvo među potrošačima, koji se suočavaju sa stalnim poskupljenjima osnovnih namirnica.
Pored toga, vakumirani pršut pata negra, težine 814 grama, prodaje se po ceni od 97 evra i 68 centi. Ove cene su samo deo šireg problema koji se tiče inflacije i rasta troškova života u Crnoj Gori. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog toga što se plate ne povećavaju u istom omjeru kao cene namirnica, što dovodi do sve većih pritisaka na budžete domaćinstava.
U svetlu ovih dešavanja, organizovan je prvi bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca u Crnoj Gori. Ova građanska akcija rezultirala je padom prometa od 56,14% u odnosu na isti dan prethodne nedelje. Ovaj uspeh bojkota pokazuje da građani, kada se okupe i organizuju, mogu da utiču na tržište i cene.
Alternativa Crna Gora (ACG) je pozvala građane na ponovni bojkot megamarketa, zakazan za 7. i 8. februar. Njihova poruka je jasna: cene u megamarketima su u stalnom porastu, a povećanje plata nije dovoljno da bi se pokrili rastući troškovi. Građani su pozvani da se suprotstave ovim praksama i da pokažu svoj stav prema nekontrolisanim poskupljenjima.
Ovo nije prvi put da se u Crnoj Gori organizuju bojkoti zbog visokih cena. Situacija na tržištu hrane postaje sve napetija, a potrošači se sve više osećaju bespomoćno pred rastućim troškovima. Mnogi od njih smatraju da trgovinski lanci profitiraju na račun običnih ljudi i traže transparentnost u formiranju cena.
U međuvremenu, ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje. Očekuje se da će potrošnja opasti, što može dovesti do smanjenja prodaje i eventualno do gašenja nekih trgovinskih lanaca. Takođe, ako se situacija ne reši, može doći do širenja nezadovoljstva među građanima, što bi moglo dovesti do masovnijih protesta.
Pored bojkota, građani su se organizovali i na druge načine kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo. Na društvenim mrežama pokrenute su brojne kampanje sa hashtagovima koji pozivaju na akciju protiv visokih cena. Mnogi su pozvali na solidarno ponašanje i zajedničko delovanje kako bi se stalo na put neumerenom poskupljenju.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti i ulogu vlade i lokalnih vlasti. Mnogi građani očekuju da će vlasti preduzeti mere kako bi se suprotstavile ovom problemu, kao što su regulisanje cena ili pružanje subvencija za osnovne namirnice. Međutim, do sada nije bilo značajnih pomaka, što dodatno frustrira građane.
Kako se situacija razvija, jasno je da će visoke cene namirnica ostati aktuelna tema u Crnoj Gori. Građani su odlučni da se bore za svoja prava i da zahtevaju pravednije uslove života. U narednim mesecima, biće zanimljivo pratiti kako će se odvijati protesti i bojkot, kao i kakve će reakcije izazvati među trgovinskim lancima i vladinim institucijama. Ako se trendovi nastave, može se očekivati da će se ekonomske tenzije dodatno povećati, a to bi moglo dovesti do ozbiljnih promena u potrošačkom ponašanju građana.
