Poslednjih trideset godina nije rešeno nijedno otvoreno pitanje između Crne Gore i Hrvatske, a ključna su razgraničenje na Prevlaci i vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“. Ovo upozorenje Crnogorcima uputio je iz Zagreba šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman, samo nekoliko trenutaka nakon što su komšije uputile premijeru Milojku Spajiću protesnu notu povodom najava da bi crnogorski parlament mogao da usvoji rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.
Međudržavna komisija o razgraničenju na poluostrvu Prevlaka nije se sastala osam godina uprkos poruci zvaničnog Brisela da neće primiti u članstvo Evropske unije zemlje koje imaju granične sporove! I vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“ je predmet spora dve države. I Hrvatska i Crna Gora smatraju da je brod „njihov“. Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske uputilo je prošle godine protesnu notu Crnoj Gori zbog obeležavanja 90 godina broda „Jadran“, a protesnu notu uputila je i zbog kampanje uoči popisa stanovništva „Ponosni na svoje srpsko“.
Politički analitičar Spasoje Tomić kaže za „Novosti“ da je očigledno da nerešena pitanja između Crne Gore i Hrvatske pokazuju da zvanični Zagreb nema dobru volju da ih reši.
Meštani sela Slatina kod Andrijevice sami su uklonili spomenik podignut Puniši Račiću, koji je 1928. na uvrede u Narodnoj skupštini tadašnje Jugoslavije odgovorio tako što je hicima iz pištolja ubio dvojicu poslanika iz Hrvatske, a trojicu ranio. To su tražile vlasti u Hrvatskoj, stranke i pojedinci.
– Što se tiče razgraničenja ono se namerno oteže jer hrvatske aspiracije, bar prema onome što čitamo u njihovim medijima i čujemo od pojedinih političara, sežu dalje od same Prevlake – kaže Tomić. Naš sagovornik ukazuje da je u ovom trenutku jedno od najznačajnijih pitanja rezolucija o genocidu u Jasenovcu.
– Upućujući protesnu notu zbog najavljene rezolucije državni vrh Hrvatske se nije distancirao od Holokausta. Ono što je učinjeno u NDH po težini zločina prevazilazi genocid. Satirani su celi narodi – Srbi, Jevreji, Romi – podseća Tomić. – U poslednje vreme odnose dve države poremetila je i sramna ploča na zidovima bivše kasarne u Morinju. Nažalost, ona i dalje stoji na sramotu cele Crne Gore.
Situacija između Crne Gore i Hrvatske je kompleksna i zahteva ozbiljan pristup kako bi se nesuglasice razrešile. Otvorena pitanja poput razgraničenja na Prevlaci i vlasništva nad školskim brodom „Jadran“ već godinama ostaju nerešena, što stvara tenzije između dve države.
Međudržavna komisija o razgraničenju na poluostrvu Prevlaka nije se sastala osam godina, uprkos tome što je Brisel jasno stavio do znanja da zemlje koje imaju granične sporove neće biti primljene u članstvo Evropske unije. Ovo naglašava ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim rešavanjem sporova.
Vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“ takođe ostaje sporno pitanje između Hrvatske i Crne Gore. Obe države tvrde da je brod njihov, što dodatno komplikuje odnose između njih. Protivnje notifikacije i protesti se upućuju sa obe strane u vezi sa ovim pitanjem, što dodatno opterećuje odnose između dve zemlje.
Politički analitičari ističu da je nerešena pitanja između Crne Gore i Hrvatske pokazuju nedostatak dobre volje sa strane Hrvatske da se problemi reše. Osim toga, trenutna situacija u vezi sa rezolucijom o genocidu u Jasenovcu dodatno poremetila odnose između dve zemlje.
Poteškoće u odnosima između Crne Gore i Hrvatske takođe su evidentne kroz incidente poput sramne ploče na zidovima bivše kasarne u Morinju. Ova ploča je izazvala velike kontroverze i neprijatnosti u Crnoj Gori, ističući potrebu za rešavanjem sukoba i nesuglasica između dve države.
Ukupno gledano, odnosi između Crne Gore i Hrvatske zahtevaju ozbiljno diplomatsko i političko angažovanje kako bi se nerešena pitanja rešila. Bez efikasnog razrešenja problema poput razgraničenja na Prevlaci i vlasništva nad školskim brodom „Jadran“, odnosi između dve zemlje će ostati napeti i komplikovani. Potrebno je raditi na izgradnji poverenja i diplomatije kako bi se prevazišle postojeće razlike i postigao održiv mir i stabilnost u regionu.
