Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, nedavno je izrazio svoje stavove o trenutnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori tokom sednice Skupštine. On je istakao da je prava namera opozicione blokade parlamenta bila oslobađanje Zorana Lazovića i Milivoja Katnića, kao i sprečavanje formiranja anketnog odbora koji bi istražio politička prebijanja i likvidacije. Ova izjava dolazi u trenutku kada je politička scena u Crnoj Gori veoma napeta, a opozicija se suočava s kritikama zbog svojih postupaka.
Knežević je u svom govoru spomenuo i najavu da će Milo Đukanović postati počasni predsednik, ističući da je Đukanović taj koji, prema njegovim rečima, sprovodi „klerikalnu kontrarevoluciju uz pomoć Amerikanaca, a za korist Rusa“. Ovakve tvrdnje dodatno komplikuju ionako uzburkane političke odnose u zemlji, a Knežević je postavio pitanje šta se događa s Đukanovićem, implicirajući da ga je nešto „sipalo u drogu“.
Knežević je, takođe, ukazao na to kako se u Crnoj Gori formira ideja „velike Srbije“ i „velike Albanije“, a sve to uz pomoć Donalda Trampa i uz „amin“ Vladimira Putina. Ovaj komentar sugeriše da je Knežević zabrinut zbog mogućih spoljnih uticaja na domaću politiku i nacionalne interese.
On je kritikovao opoziciju, naglašavajući da su oni, dok su uzimali plate i dnevnice, zapravo prokockali vreme i resurse, dok su se suočavali s ustavnom krizom. U tom kontekstu, Knežević je pozvao opoziciju da se vrati u Parlament kako bi se zajedno dogovarali o važnim pitanjima, a posebno o budžetu. On je podigao zastavu Evropske unije kao simbol svog poziva, naglašavajući važnost saradnje i zajedničkog rada.
Predsednik Skupštine, Andrija Mandić, doneo je meru kojom se opozicionim poslanicima, koji su od polovine decembra prošle godine blokirali rad parlamenta, zabranjuje prisustvo sednicama do 15 dana. Ova mera ima za cilj da se omogući usvajanje budžeta za ovu godinu i donošenje drugih važnih zakona. Ovaj potez je još jedan od dokaza o ozbiljnosti političke krize u zemlji, gde su potrebne hitne odluke kako bi se obezbedila stabilnost.
U zemlji gde je politička polarizacija na visokom nivou, ovakvi potezi izazivaju dodatne tenzije. Opozicija, koja je već kritikovana zbog svojih metoda, suočava se s izazovima da opravda svoje postupke i vrati se u institucije. Knežević je naglasio da je važno da se svi politički akteri vrate u Parlament, da razgovaraju i donesu odluke koje su u najboljem interesu građana.
Ova situacija u Crnoj Gori nije jedinstvena i slični problemi se javljaju u mnogim zemljama širom Balkana. Političke stranke često koriste blokade i proteste kao sredstva pritiska, što dovodi do stagnacije u donošenju ključnih odluka. Knežević je svojim izjavama pokušao da skrene pažnju na potrebu za dijalogom i saradnjom, ali i na opasnosti koje donosi politička polarizacija.
U ovom trenutku, Crna Gora se suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme, korupciju i pitanje nacionalnog identiteta. Kako bi se ovi problemi rešili, potrebna je saradnja svih političkih aktera, kao i odgovornost prema građanima. Kneževićev poziv opoziciji da se vrati u Parlament mogao bi biti prvi korak ka prevazilaženju trenutne krize, ali je neophodno da svi učesnici budu otvoreni za dijalog i spremni na kompromise.
U zaključku, politička situacija u Crnoj Gori zahteva hitnu pažnju i saradnju svih strana. Kako bi se obezbedila stabilnost i napredak, neophodno je da se svi politički akteri vrate u institucije i rade na zajedničkim rešenjima koja će koristi građanima.
