Evropska komisija danas je usvojila svoj godišnji Paket proširenja koji pruža detaljnu procenu napretka zemalja kao što su Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na putu ka pristupanju EU. U saopštenju Komisije ističe se da je proširenje „istorijska prilika“ kako za zemlje koje teže pristupanju EU, tako i za sadašnje članice i EU u celini.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je napet geopolitički kontekst ubedljiviji nego ikada i da je završetak ponovnog ujedinjenja kontinenta pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava prioritet nove Komisije. Proces proširenja i dalje se zasniva na zaslugama i objektivnom napretku svakog partnera, ističu iz Komisije.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj naglasio je da je članstvo u EU sada više nego ikad strateški izbor. U Paketu proširenja detaljno se procenjuje stanje zemalja koje teže pristupanju EU, a procena je zasnovana na zaslugama i vladavini prava. Planirano je da od 2024. godine nijednom građaninu Zapadnog Balkana neće biti potrebna viza za putovanje u EU, a objavljen je i Plan rasta za Zapadni Balkan, Moldaviju i Ukrajinu.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji istakao je da proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast evropskog kontinenta. Godišnji paket proširenja pruža pravilnu procenu napretka partnera, uz jasne smernice koje im omogućavaju da identifikuju gde ubrzane reforme mogu dovesti do napretka ka članstvu u EU.
Kada je reč o pojedinim zemljama, Srbija je ispunila merila za otvaranje Klastera 3, dok se od nje očekuje ubrzan rad na reformama u vezi sa pristupanjem EU, posebno u oblasti vladavine prava. Za tzv. Kosovo istaknuta je potreba za jačanjem vladavine prava i javne uprave, dok je za Crnu Goru navedeno da je ispunila prelazna merila za poglavlja o vladavini prava, ali da je potreban dalji napredak u toj oblasti.
Albanija treba da intenzivira tempo reformi usmerenih ka EU, posebno u oblasti vladavine prava, dok Severna Makedonija treba da nastavi sprovođenje reformi, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Bosna i Hercegovina pokazala je opipljive rezultate u upravljanju migracijama i pravosuđu, ali je potreban dalji napredak u oblasti vladavine prava.
Ukrajina i Moldavija se raduju otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je moguće 2025. godine, pod uslovom da ispune sve uslove. Za Gruziju, iako je dobila status kandidata, proces pridruživanja EU je zaustavljen zbog aktivnosti gruzijske vlade. Za Tursku je navedeno da su pregovori u zastoju od 2018. godine zbog zabrinutosti u oblastima osnovnih prava i vladavine prava.
Savet EU će razmotriti preporuke Komisije i doneti odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
