Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži stalni rast. U trećem kvartalu prošle godine, prosečna cena po hektaru povećana je za oko hiljadu evra u odnosu na isti period 2023. godine. U Severnobačkom okrugu, kupovina jednog hektara zemlje zahtevala je srednje 11.300 evra, što predstavlja značajan skok u odnosu na 9.900 evra iz 2021. godine.
Tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pokazuje veliku raznolikost cena. Najskuplji hektar prodat je u Jakovu, opština Surčin, po ceni od 29.850 evra, dok je najjeftiniji hektar zemljišta u Srbiji dostupan za samo 1.800 evra. Prosečne cene u Južnobačkom i Sremskom okrugu su 15.900 evra i 14.200 evra, dok Zapadnobački okrug beleži prosečnu cenu od 12.500 evra po hektaru. S druge strane, južna i istočna Srbija nude najjeftinije poljoprivredno zemljište, sa prosečnom cenom od 5.000 evra po hektaru.
Jedan od najzanimljivijih podataka je da je najviša pojedinačna vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište zabeležena u okolini Sombora, gde je za osam parcela ukupne površine 390,9 hektara plaćeno 8,15 miliona evra, što čini gotovo 21.000 evra po hektaru. Ove cene su znatno više od prosečnih cena u regionu, ali su se približile onima u Evropskoj uniji, gde je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta iznosila 11.791 evro.
Stručnjaci za tržište nekretnina ističu da kupovina poljoprivrednog zemljišta ne može se posmatrati na isti način kao kupovina stanova ili poslovnih prostora. Dok se zgrade i dalje grade, zemljište ostaje ograničen resurs, od koga zavisi proizvodnja hrane za sve veći broj stanovnika. Zbog toga se manje od deset procenata oglasa za prodaju zemlje pojavljuje na tržištu, dok se većina transakcija odvija „od usta do usta“.
Pravo prečega igra ključnu ulogu u kupovini zemljišta. Često se dešava da su prvi komšije zainteresovani za proširenje svojih poseda, a tek kada oni nisu u mogućnosti da kupe, drugi kupci ulaze u trku. Iako cene rastu, stručnjaci naglašavaju da poljoprivrednici često gledaju na ovu vrstu ulaganja kao na dugoročno rešenje, koje može biti povoljnije od ulaganja u druge nekretnine. Na primer, cena parcele od osam hektara u proseku iznosi 94.400 evra, što je ekvivalent ceni stana od 60 kvadrata u novogradnji u Subotici ili stana od 35 kvadrata u Novom Sadu.
Poljoprivredni krediti takođe su značajan faktor u ovoj priči, jer su često povoljniji od stambenih kredita. Mnoge opštine pružaju subvencije na kamate ovih kredita, što dodatno olakšava kupovinu zemljišta.
Na međunarodnom nivou, podaci Evrostata pokazuju da su cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji u 2023. godini bile najviše na Malti, dok su najniže zabeležene u Hrvatskoj. Prosečna cena hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je u Hrvatskoj prosečna cena bila samo 4.491 evro po hektaru. U Holandiji, cena je dostigla 91.154 evra po hektaru, a u Luksemburgu 42.540 evra.
Sve ovo ukazuje na to da tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, i dalje raste i prilagođava se potrebama tržišta, dok investitori i poljoprivrednici nastoje pronaći najbolje moguće opcije za ulaganje u ovaj ograničen resurs.
