Energetska kriza u Evropi postala je sve izraženija, a cene električne energije i gasa za domaćinstva značajno variraju među različitim prestonicama. Ove razlike su još očiglednije kada se cene prilagode standardu kupovne moći (PPS), što menja rangiranje zemalja i pokazuje pravu sliku troškova za potrošače.
Cene energije su porasle nakon izbijanja rata u Ukrajini početkom 2022. godine, ali su se stabilizovale tokom 2023. godine. U 2024. godini zabeleženo je blago negativno godišnje inflacija cena energije, dok su troškovi za električnu energiju, gas i druga goriva dostigli 5,5% ukupne potrošnje domaćinstava u Evropskoj uniji.
Prema Indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI), koji prate Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, u januaru 2025. godine, cene električne energije za domaćinstva su se kretale od 9,1 evrocenta po kilovatu (¢/kWh) u Budimpešti do 40,4¢ u Berlinu, dok je prosek u EU iznosio 25,5¢. Pored Berlina, najskuplji gradovi za električnu energiju su bili Brisel (38,5¢), Kopenhagen (37,5¢), London (36,8¢) i Bern (36,4¢). U suprotnosti s tim, najjeftinija električna energija zabeležena je u Budimpešti, dok su sledeći po ceni bili Kijev (9,8¢), Beograd (10,5¢) i Podgorica (11,1¢).
U prestonicama Centralne i Istočne Evrope, cene su uglavnom bile niže od proseka EU, osim u Pragu, gde su dostigle 35,3¢, što je iznad proseka. Razlike u cijenama mogu se objasniti različitim faktorima, kao što su energetski miks proizvodnje, strategije nabavke i formiranja cena, subvencije i tarifni modeli.
Kada se radi o cenama gasa, one takođe variraju značajno. U Budimpešti su cene gasa iznosile 2,5¢, dok su u Stokholmu dostigle čak 33,3¢, što predstavlja 13 puta veću cenu. Ove razlike se objašnjavaju malim obimom tržišta i izolovanom mrežom u Švedskoj. Naime, iako nominalno visoke cene gasa u zapadnim zemljama mogu izgledati pristupačno, kada se prilagode standardu kupovne moći, one često postaju manje povoljne. U istočnoj Evropi, niže nominalne cene gasa mogu biti relativno skuplje u odnosu na kupovnu moć domaćinstava.
Visoke cene u Berlinu često se objašnjavaju visokim mrežnim naknadama i porezima. Kada bi se posmatrala samo cena energije, Nemačka bi se našla na 10. mestu među 33 analizirana tržišta. Prilagođavanjem cena prema PPS-u dolazi do značajnih promena u rangiranju. Prag, koji je nominalno 7. po ceni, zauzima prvo mesto kada se cene prilagode kupovnoj moći, dok su gradovi kao što su Bern i Kopenhagen značajno pali sa visokih pozicija.
Ove promene ukazuju na to da, iako su nominalne cene u Istočnoj Evropi niže, slabija kupovna moć čini troškove električne energije većim finansijskim opterećenjem za domaćinstva. To znači da su potrošači u istočnom delu kontinenta često suočeni sa težim teretom kada je reč o plaćanju energenata, uprkos nižim nominalnim cenama nego u zapadnim zemljama.
U svetlu ovih informacija, jasno je da energetska kriza ima duboke posledice na svakodnevni život evropskih građana. S obzirom na globalne promene i izazove u snabdevanju energijom, važno je da se preispitaju strategije i politike koje se primenjuju kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost i pristupačnost cena energenata za sve potrošače. Prilagođavanje standardima kupovne moći može biti ključni faktor u razumevanju stvarnog finansijskog tereta koji energetska kriza nosi sa sobom.
