Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji dostigle su rekordne visine u 2023. godini, a podaci koje je objavio Evrostat otkrivaju razlike među zemljama članicama. Prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa iznosila 173 evra po hektaru.
Malta se ističe kao najskuplja zemlja za kupovinu obradivog zemljišta, gde je prosečna cena po hektaru iznosila neverovatnih 283.039 evra, što je 2400% više od evropskog proseka. Na drugom mestu po visini cena nalazi se Holandija, gde se hektar prodaje za 91.154 evra, a na trećem mestu je Luksemburg sa cenom od 42.540 evra po hektaru. Ove brojke ukazuju na značajne razlike u tržištu nekretnina i agrarnoj ekonomiji unutar Evropske unije.
S druge strane, Hrvatska se izdvaja kao zemlja sa najnižim prosečnim cenama obradivog zemljišta, gde hektar košta 4.491 evro. Uz Hrvatsku, Letonija i Slovačka takođe beleže niske cene, sa 4.591 evrom i 5.189 evra po hektaru, redom. Ove informacije oslikavaju kako socijalno-ekonomski faktori, kao što su poljoprivredna proizvodnja i razvoj tržišta, utiču na vrednost zemljišta u različitim državama.
Pored cena kupovine, važno je napomenuti i cene zakupa obradivog zemljišta. Prema podacima za 21 zemlju EU, najviša cena zakupa registrovana je u Holandiji, gde iznosi 914 evra po hektaru, što je 528% od proseka EU. Nasuprot tome, Slovačka beleži najnižu cenu zakupa, koja iznosi samo 67 evra po hektaru. Ove razlike ukazuju na to koliko se tržište zakupa razlikuje od tržišta prodaje, kao i na specifične uslove poljoprivredne proizvodnje u svakoj zemlji.
U Srbiji, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena oranice u 2023. godini iznosila je 7.000 evra po hektaru. Međutim, razlike u vrednosti poljoprivrednog zemljišta su značajne. Naime, u Južnobačkom okrugu prosečna cena iznosi 17.400 evra, dok je u Sremskom 13.900 evra. Zapadnobački okrug beleži prosečnu cenu od 12.250 evra, dok su Južnobanatski i Severnobanatski okrug na nivou od 10.000 evra. Najniža cena u Vojvodini je zabeležena u Srednjobanatskom okrugu, gde je prosečna cena iznosila 9.700 evra.
Ove informacije ukazuju na to da Srbija, iako se suočava sa izazovima u poljoprivredi, ima značajne potencijale za razvoj agrarnog sektora. Razlike u cenama ukazuju na regionalne razlike u proizvodnji, ali i na mogućnosti za investicije u poljoprivrednu infrastrukturu i zemljište, što može doprineti jačanju lokalnih ekonomija.
U zaključku, cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji i Srbiji oslikavaju složene ekonomske i socijalne dinamike. Dok Malta i Holandija beleže astronomske cene, zemlje poput Hrvatske i Slovačke pokazuju kako se tržište može drastično razlikovati. Srbija, sa svojom prosečnom cenom zemljišta, ima potencijal za razvoj agrarnog sektora, uzimajući u obzir regionalne specifičnosti i mogućnosti za ulaganja. Kako se trendovi u poljoprivredi i ekonomiji budu razvijali, važno je pratiti promene u cenama zemljišta i njihovim uticajem na poljoprivredne proizvođače i lokalne zajednice.
