Cene goriva u Srbiji su se ponovno promenile, a litar evrodizela će na pumpama sada koštati maksimalno 201 dinar, dok će se benzin evropremijum BMB 95 najviše plaćati 194 dinara za litar. Prošle nedelje, litra evrodizela je koštala isto koliko sada, 201 dinar, dok je cena benzina evropremijum BMB 95 bila 196 dinara po litri, što znači da je cena benzina sada pala za 2 dinara.
Nova promena cena goriva u Srbiji deo je usklađivanja akciza sa godišnjim iznosom potrošačkih cena za 2023. Nova akciza za bezolovni benzin je viša za 4,75 dinara, ili 5,70 dinara sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV). Akciza na dizel gorivo je povećana za 5,86 dinara, a akciza na TNG je veća za 4,45 dinara kada se uračuna PDV.
Ove promene cene goriva prvenstveno utiču na potrošače koji koriste automobile sa dizel motorima, jer će oni sada morati platiti više za gorivo. Međutim, i vozači automobila sa benzinskim motorima takođe osećaju ovu promenu, mada je cena benzina pala za 2 dinara, i dalje su cene goriva u Srbiji visoke i predstavljaju dodatni trošak za mnoge vozače.
Cene goriva u Srbiji su često predmet rasprave i kritika, jer su visoke u poređenju sa cenama u drugim zemljama regiona. Međutim, povećanje akciza nije jedini razlog za visoke cene goriva, jer cene na pumpama takođe zavise od brojnih faktora kao što su cena nafte na svetskom tržištu, kurs dinara, porezi, takse i marže prodavaca.
Osim toga, cene goriva su često podložne promenama zbog situacija kao što su globalne krize, ratovi, prirodne katastrofe i politički događaji koji mogu uticati na snabdevanje nafte i naftnih derivata. Srbija je zavisna od uvoza nafte, što znači da su cene goriva osetljive na promene na svetskom tržištu nafte.
Uprkos visokim cenama goriva, vozači se i dalje oslanjaju na svoje automobile za putovanja, posao i svakodnevne aktivnosti. Zato je važno pratiti promene cena goriva i tražiti načine kako smanjiti troškove goriva kao što su vožnja ekonomično, redovno održavanje vozila, korišćenje javnog prevoza ili deljenje vožnje sa drugima.
U cilju smanjenja troškova goriva, vozači mogu razmotriti i alternative kao što su električna vozila, hibridna vozila ili vozila na prirodni gas. Električna vozila postaju sve popularnija širom sveta zbog svoje ekonomičnosti, ekološke prihvatljivosti i dugoročne uštede na gorivu.
Hibridna vozila kombinuju električni i benzinski ili dizel motor kako bi smanjila potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova. Ova vozila su posebno pogodna za gradsku vožnju ili vožnju na kratke distanci gde se može iskoristiti električni motor, dok se benzin ili dizel koristi za duže rute.
Vozila na prirodni gas su takođe ekonomična i ekološka alternativa za tradicionalna vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Autogas je jeftiniji od benzina i dizela, a takođe proizvodi manje štetnih gasova i čestica koje zagađuju vazduh.
Uvođenje ovih alternativa za tradicionalna vozila može pomoći vozačima da smanje troškove goriva, smanje emisiju štetnih gasova i doprinesu zaštiti životne sredine. Međutim, prelazak na električna, hibridna ili vozila na prirodni gas zahteva određene investicije i infrastrukturu koja podržava ove vrste vozila.
U budućnosti se očekuje da će cene goriva ostati visoke zbog globalne potražnje za naftom i ograničenih zaliha nafte. Zbog toga je važno potražiti alternative koje mogu smanjiti troškove goriva, kao što su ekonomična vožnja, alternativni izvori goriva i održivi načini transporta.
Krajnji cilj je smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i preći na čistije i održive oblike energije koji će doprineti zaštiti životne sredine i smanjenju emisije štetnih gasova. Smanjenje potrošnje goriva može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i buduće generacije.
