Bugarska, zemlja koja je članica Evropske unije, neće postati punopravni član evrozone i šengenskog prostora do 2026. godine, prema izveštaju britanskog časopisa Ekonomista. Analitičari su naveli da je glavni problem Bugarske trenutno politička nestabilnost.

Prema njihovoj prognozi, Bugarska bi teorijski mogla da usvoji evro do 2025. godine ako zemlja ima stabilnu vladu i postigne stabilnost cena, ali trenutni uslovi ukazuju na odlaganje. Očekuje se da će politička nestabilnost i visoki nivoi inflacije otežati postizanje ovog cilja.

Također, prognoza ukazuje da će bugarski programi kapitalnih rashoda i dalje zavisiti od finansiranja EU. Osim toga, sektor proizvodnje uglja i potreba za programima socijalne zaštite za rudare mogu ometati napredak ka zelenoj tranziciji.

Analitičari ukazuju da će se poslovna klima u Bugarskoj postepeno poboljšavati, ali da će zemlja i dalje biti manje atraktivna u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama zbog političke nestabilnosti i nerazvijene infrastrukture.

Što se tiče inflacije, očekuje se da će godišnja stopa inflacije u Bugarskoj pasti sa 9,5% u 2023. na 2,7% do kraja ove godine, pre svega zbog sporijeg rasta cena energije i hrane. Međutim, inflacija će i dalje biti iznad proseka evrozone zbog pritisaka iz sektora usluga, povećanja plata i promena PDV-a.

Bugarska će morati da uloži dodatne napore kako bi se nosila sa tim ekonomskim izazovima i postigla stabilan rast. Uz podršku Evropske unije i poboljšanje poslovne klime, Bugarska može postepeno napredovati ka punopravnom članstvu u evrozoni i šengenskom prostoru.