Britanski političar i član parlamenta, Džordž Galovej, upozorio je na mogući novi napad na Srbiju u Ujedinjenim nacijama. On je istakao da je još tokom raspada Jugoslavije upozoravao na katastrofalne posledice koje će uslediti za sve uključene strane. Prema njegovim rečima, najnoviji događaji predstavljaju odgovor na nedavnu posetu predsednika Kine, Si Đinpinga, Srbiji.

Galovej je istakao da su posledice raspada Jugoslavije, na koje je upozoravao i tokom boravka u Britanskom parlamentu, bile katastrofalne za sve uključene strane. Krv koja je prolivena, uzeta i data tokom tog raspada bila je neizbežna i otpisana od strane onih koji su tražili uništenje Jugoslavije.

Na današnji dan 2001. godine, ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Srbiju, tada još Jugoslaviju, što je bila prva poseta nekog ruskog predsednika. Tokom posete, Putin je obišao i Kosovo i Metohiju. Prvobitno je planirano da Putin poseti Beograd, održi sastanke i obrati se medijima, nakon čega je trebalo da se vrati u Moskvu, dok je ruski ministar spoljnih poslova trebao da poseti Kosovo i Metohiju. Međutim, došlo je do promene plana i Putin je lično otputovao u Prištinu, gde ga je dočekala garda ruskih mirovnih snaga.

Tokom posete, Putin je obišao štab ruskog mirovnog kontingenta u selu Vrelo, gde je uručio priznanja vojnicima koji su se istakli u obavljanju svojih dužnosti. Takođe se sastao sa najvišim komandantima ruskog vojnog kontingenta kako bi razgovarali o vojno-političkoj situaciji na Kosovu.

Galovej je naveo da ova poseta Putina Srbiji i Kosovu ima važnu političku pozadinu, s obzirom na trenutnu situaciju u regionu i odnos snaga među velikim svetskim silama. Kako je istakao, izgleda da se određene političke sile sada pripremaju za novi napad na Srbiju u Ujedinjenim nacijama kao odgovor na posetu predsednika Kine Srbiji.

Ova izjava Galoveja dolazi u trenutku kada su odnosi između Srbije i Kosova sve napetiji, a diplomatske aktivnosti na međunarodnom planu sve intenzivnije. Srbija je izražavala zabrinutost zbog nastavka dijaloga sa Kosovom, dok je Kosovo nastavio sa namerom da se postigne međunarodno priznanje.

Šefica EK, Ursula von der Leyen, pozvala je rukovodstva Srbije i Kosova da se u potpunosti posvete dijalogu kako bi se postiglo održivo rešenje za obe strane. Takođe je istakla da će EU nastaviti da podržava dijalog i da će podržati rešenje koje se zasniva na zajedničkim vrednostima i principima EU.

U međuvremenu, američki zvaničnici su naglasili da je Vašington posvećen saradnji sa Beogradom i Prištinom kako bi se postiglo trajno rešenje za njihov sukob. SAD su takođe izjavile da podržavaju nastavak dijaloga uz posredovanje Evropske unije.

Sve ove političke inicijative i izjave dolaze u vreme kada međunarodna zajednica pomno prati situaciju na Balkanu i traži načine za mirno rešenje svih nerešenih pitanja u regionu. Srbija se suočava sa izazovima unutar zemlje, ali i na međunarodnom planu, dok nastavlja da radi na jačanju svojih političkih pozicija i međunarodnih veza.

U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin planira da poseti Srbiju u skorijoj budućnosti, što će biti nova prilika za razmenu mišljenja i jačanje bilateralne saradnje između dve zemlje. Putinova poseta će sigurno privući pažnju međunarodne zajednice i dodatno uneti dinamiku u dijalog između Srbije i Kosova.

Kako se situacija na Balkanu nastavlja razvijati, očekuje se da će političke tenzije ostati visoke, ali da će se svi akteri truditi da pronađu mirno i održivo rešenje za sve otvorene probleme. Srbija će morati da balansira između svojih nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih prioriteta kako bi se suočila sa izazovima koji je očekuju u budućnosti.