Na samom ulasku u dvorište porodice Ivanović, goste dočekuju volovska kola, simbol seoskog života i tradicije. Slavoljub (66) i Dušanka (63) Ivanović, rodom iz Busura, a sada stanovnici Svilajnca, sa ponosom su stvorili originalni porodični muzej u kojem su izložili više od 200 predmeta svojih predaka. Ovi predmeti, od kojih su neki stari više od dva veka, predstavljaju bogatu baštinu i tradiciju koja se prenosi s generacije na generaciju.

Kada posetioci uđu u kuću Ivanovića, njihovi pogledi odmah zalutaju na starinske predmete izložene u dve prostorije. Ovi predmeti, koji su se nekada svakodnevno koristili, pažljivo su očuvani i sakupljani kroz godine. Neki od njih su dobijeni na poklon, dok su drugi kupljeni na etno festivalima, jer su Ivanovići želeli da obogate svoju kolekciju starina.

Dušanka Ivanović ističe kako su se trudili da kroz ovaj muzej prikažu običaje i način života svojih predaka. „Porodični muzej smo napravili da bi mladi znali šta su koristili naši preci, kako su izgledali običaji i kako bi oni to preneli na svoje potomke“, kaže Dušanka. Ona nabraja neke od izloženih predmeta, kao što su kolevka Slavoljubovog čukundede, koja je delila sudbinu generacijama, običaji za Božić, kao i težinjavo platno koje se koristilo prilikom obroka u prirodi.

Slavoljub takođe ističe značaj nekih predmeta poput štapa sa rogom od ovna na kojem je urezana 1823. godina. Ovaj štap simbolizuje veštinu naših predaka, dok su tu i frula iz 1835. godine, tiganj za prženje mesa u ognjištu i sprava za pravljenje kajmaka. Ivanovići ponosno pokazuju i ručno rađeni jelek star više od dva veka, kao i druge predmete koji svedoče o životu u prošlim vremenima.

Osim što čuvaju tradiciju, Ivanovići su i uspješni povrtari. Nakon povratka iz Pariza u devedesetim godinama, Slavoljub je radio u stolarskoj radionici, dok je Dušanka počela da uzgaja voće i povrće. „Voće, povrće i zimnicu prodajem na pijaci, a za sopstvene potrebe uzgajamo paradajz od semena starog sedam decenija, takozvanog krompirača. Najveći je težio kilogram i 740 grama“, ponosno deli Dušanka.

Oni su strastveni sakupljači predmeta koji imaju istorijsku vrednost i često posećuju etno festivale gde kupuju nove eksponate za svoj muzej. Ivanovići pozivaju sve zainteresovane da ih posete i besplatno razgledaju njihove starine. „Svako ko želi da pogleda starinske predmete može da dođe kod nas“, naglašava Slavoljub.

Ova priča o Ivanovićima nije samo priča o očuvanju tradicije, već i o ljubavi prema svom zavičaju i želji da se mlade generacije upoznaju sa bogatom istorijom svojih predaka. Njihov porodični muzej predstavlja mesto gde se istorija susreće sa sadašnjošću, a svaki predmet priča svoju priču. U vremenu kada se sve više ljudi okreće modernim vrednostima, Ivanovići pokazuju koliko je važno očuvati kulturno nasleđe i tradiciju, kako bi se ona prenosila na buduće generacije.

Muzej Ivanovića je više od obične izložbe – to je mesto gde se ljubav prema tradiciji i porodici susreće s željom za znanjem i razumevanjem prošlosti. Na ovaj način, oni ne samo da čuvaju uspomene svojih predaka, već i inspirišu druge da cene i poštuju bogatstvo svoje kulture.