Poslednjih godina, drvo paulovnija, koje potiče iz Kine, postaje sve popularnije u Srbiji zbog svog brzog rasta. Ovo drvo se može videti u dvorištima i parkovima širom zemlje, uključujući Šumadiju i Pomoravlje. Paulovnija, koja nosi ime po ćerki ruskog cara Ani Pavlovnoj, može dostići visinu do 20 metara za samo pet godina, uz idealne uslove rasta.
Ono što ovu vrstu drveta čini posebno interesantnom je njena visoka kalorična vrednost, koja je veća od mrkog uglja, što je čini izvanrednom za ogrev. Pored toga, koristi se za izradu peleta i bioetanola, zahvaljujući svojoj visokoj energetskoj vrednosti. Paulovnija je takođe poznata po svojoj čvrstini, lakoći obrade, kao i otpornosti na vlagu, što je čini pogodnom za izradu stolarije, parketa, nameštaja, pa čak i muzičkih instrumenata.
Jedan od entuzijasta ove biljke je Delimir Grkić iz Paraćina, koji je na svojoj njivi u Zmiču posadio 150 stabala paulovnije. U samo tri meseca, stabla su porasla do visine od tri metra, dok su ona koja su bila pod vodom tokom poplave zaostajala u rastu. Grkić je bio skeptičan u vezi sa sadnjom, ali je radoznalost i ekonomski potencijal prevagnuli. Paulovnija se naziva drvetom budućnosti zbog svoje isplativosti.
Ovo drvo se koristi u Kini više od 3.000 godina, dok je u Srbiju stiglo nedavno, zahvaljujući rasadnicima koji se specijalizuju za proizvodnju ove sadnice. Grkić objašnjava da su se nedavno pojavili hibridi koji su prilagođeni klimatskim uslovima Srbije, omogućavajući ovim stablima da izdrže zimske temperature ispod -20 stepeni i letnje temperature iznad 45 stepeni.
Ekonomski razlozi su takođe odigrali ključnu ulogu u Grkićevoj odluci da se bavi uzgajanjem paulovnije. U vreme ekonomske krize i rastućih cena ogrevnog drveta, on je shvatio da bi sadnja ovog drveta mogla obezbediti grejanje za njegovu porodicu na duži period. Planira da posadi još 1.000 stabala na proleće, čime bi obezbedio ogrev za naredne tri do četiri decenije, uz planiranu seču svake četvrte godine.
Paulovnija se može pohvaliti velikim listovima i lisnom površinom, što doprinosi brzom rastu. Za industrijsku upotrebu, drvo je spremno za 7 do 10 godina, kada dostiže debljinu od oko 50 centimetara. Grkić takođe ističe da ovo drvo ima ekološke prednosti, jer nije zagađivač prilikom sagorevanja, a jedno stablo proizvodi količinu kiseonika koja je dovoljna za 60 ljudi.
Milorad Cvetović iz Kruševca potvrđuje da je uzgoj paulovnije isplativ. Prema njegovim rečima, jedan hektar može doneti zaradu i do 50.000 evra u roku od četiri godine. Cvetović je u ovaj posao ušao zbog velike potražnje za ovim drvetom, koje u Srbiji nije dovoljno zastupljeno. Ulaganja su mala, a profit može biti značajan, posebno kada drvo dostigne obim potreban za prodaju kao oblovina.
Osim ekonomske isplativosti, paulovnija se preporučuje za sadnju u urbanim sredinama, jer je veliki proizvođač kiseonika i apsorbuje visoke količine CO2. Ovo čini paulovnu idealnom za sadnju u blizini škola, vrtića i u delovima grada sa gustim saobraćajem.
Ukratko, drvo paulovnija predstavlja spoj ekonomske isplativosti i ekološke koristi, čineći ga jednim od najprivlačnijih izbora za poljoprivrednike i investitore u Srbiji. Sa svojim brzim rastom i raznovrsnom upotrebom, paulovnija bi mogla postati ključni faktor u održivom razvoju i očuvanju životne sredine.
