Zaštitnik ljudskih prava i sloboda donio je značajno mišljenje o pritužbi Biljane Vučurović, direktorke Gimnazije „Slobodan Škerović“ u Podgorici. Ova situacija se razvila u kontekstu ozbiljnih optužbi na račun Vučurović, koje uključuju elemente mizoginog i seksističkog govora. Mišljenje ombudsmana jasno ukazuje na to da su komentari upućeni Vučurović bili neprihvatljivi i uvredljivi, s ciljem da omalovaže njen lični i profesionalni integritet kao žene.
U svom izveštaju, Zaštitnik je naglasio da je ministarka prosvete prekršila pretpostavku nevinosti Vučurović, kada je javno nagoveštavala moguće ishode inspekcijskog postupka, pre nego što je taj postupak bio završen. Ombudsman smatra da bi svi državni organi, uključujući ministarku, trebali biti oprezni u svojim izjavama kako ne bi prejudicirali ishod postupka. Ove preuranjene izjave mogu ne samo da uznemire Vučurović, već i da pogrešno informišu javnost o situaciji.
U svetlu ovih događaja, Zaštitnik je preporučio Upravi policije da preduzme sve potrebne mere kako bi identifikovala i procesuirala one koji su se bavili širenjem uvredljivog i ponižavajućeg govora na društvenim mrežama, kao i onih koji su postavljali postere sa likom Vučurović na javnim mestima. Ove radnje su predstavljale potencijalnu pretnju po njen lični sigurnost, a Zaštitnik je naglasio hitnost delovanja policije u ovoj vezi.
Ovaj slučaj nije samo pitanje pojedinačne pritužbe, već i šireg problema u društvu koji se odnosi na misoginiju i diskriminaciju prema ženama, posebno u profesionalnim okruženjima. Prema podacima i istraživanjima, žene se često suočavaju sa sličnim izazovima, gde su njihovi profesionalni identiteti napadnuti zbog njihovog pola. Takvo ponašanje može imati dugoročne posledice na mentalno zdravlje i profesionalni razvoj žena, kao i na njihovu sposobnost da se ravnopravno takmiče na tržištu rada.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se društvo mora aktivno boriti protiv ovakvih pojava. Svi relevantni akteri, uključujući državne institucije, obrazovne ustanove i civilno društvo, imaju odgovornost da promovišu kulturu poštovanja i ravnopravnosti. To uključuje edukaciju o važnosti dostojanstva i prava svih pojedinaca, kao i osnaživanje žena da se bore protiv diskriminacije.
Uprkos izazovima, postoje i pozitivni primeri u društvu gde su žene uspešno prevazišle prepreke i ostvarile značajne napretke. Uloga žena u obrazovanju, nauci i drugim profesijama postaje sve važnija, a njihova prisutnost u vođstvu i donošenju odluka doprinosi raznolikosti i inovacijama.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se osnaže institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava i da se podrži njihov rad u borbi protiv diskriminacije. Takođe, javnost treba biti svesna svojih prava i obaveza, kao i načina na koji može doprineti stvaranju pravednijeg društva.
U zaključku, mišljenje Zaštitnika ljudskih prava i sloboda u slučaju Biljane Vučurović je jasna poruka da društvo ne može tolerisati bilo kakav oblik nasilja, diskriminacije ili uznemiravanja, posebno kada je reč o ženama. Potrebno je da svi zajedno radimo na stvaranju okruženja koje će omogućiti ravnopravnost i dostojanstvo za sve, bez obzira na pol. Samo tako možemo očekivati da će se buduće generacije razvijati u zdravijem i pravednijem društvenom kontekstu.
