Evropska komisija (EK) je nedavno donela odluku da ne predloži zabranu ruskog utečnjenog prirodnog gasa (LNG) u okviru najnovijeg paketa sankcija. Ova odluka dolazi nakon što su članice Evropske unije izrazile zabrinutost zbog nedostatka alternativnih izvora snabdevanja, posebno kada je u pitanju uvoz gasa iz Sjedinjenih Američkih Država. Diplomate EU su naglasile da je neophodno dogovoriti alternativne izvore snabdevanja pre nego što se donesu bilo kakve dodatne mere.
Jedan diplomat je izjavio: „Prvo morate da imate dogovor, jer biste u suprotnom ostali bez gasa iz Rusije i bez gasa iz SAD.“ Ova izjava ukazuje na kompleksnost situacije u kojoj se EU nalazi, s obzirom na to da je zavisnost od ruskog gasa bila značajna pre nego što su sankcije uvedene kao odgovor na rat u Ukrajini.
U junu prošle godine, Evropska unija je zabranila prevoz ruskog LNG-a kao deo svojih sankcija. Pre te zabrane, Rusija je koristila luke u severnoj Evropi za transfer svog LNG-a, koji je potom bio isporučivan na azijska tržišta. Nakon što je zabrana stupila na snagu, većina ruskog LNG-a ostala je u Evropi, što je dovelo do pritiska nekih članica EU da zatraže strožije mere protiv ruskog gasa. Međutim, Evropska komisija nije predložila dodatne sankcije zbog protivljenja nekoliko članica, što ukazuje na razlike u interesima unutar same EU.
Izvori iz EU su takođe istakli da su faktori poput hladnog vremena, smanjenja zaliha gasa i predstojećih nemačkih izbora negativno uticali na ideju o uvođenju strožih sankcija. Ovi faktori su doveli do zabrinutosti među članicama EU, koje se bore sa sopstvenim potrebama za energijom.
Sjedinjene Američke Države, predvođene predsednikom Donaldom Trampom, izrazile su želju da EU kupuje više američkog LNG-a. Tramp je naglasio da će učiniti više gasa dostupnim EU, ali je ostalo nejasno kada će EU moći obezbediti veće količine LNG-a iz SAD-a, s obzirom na to da su američki izvozi već u punom kapacitetu. Prema nekim izvorima, nova proizvodnja LNG-a neće biti dostupna pre 2030. godine, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova situacija ukazuje na izazove sa kojima se EU suočava u pogledu energetske sigurnosti. Dok se članice EU suočavaju sa potrebom za alternativnim izvorima gasa, trenutni kapaciteti za uvoz iz SAD-a su ograničeni, a dugotrajni planovi za diversifikaciju snabdevanja zahtevaju vreme i resurse. U međuvremenu, zavisnost od ruskog gasa ostaje problematična, posebno u svetlu nedavnih geopolitičkih tenzija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da energetska politika EU zahteva koordinaciju među članicama, kako bi se obezbedili stabilni i pouzdani izvori snabdevanja. Pitanja poput cene gasa, dostupnosti i vremenskih okvira za isporuku postavljaju dodatne izazove za EU, koja se trudi da pronađe održive rešenja za svoje energetske potrebe.
U zaključku, trenutna situacija oko ruskog LNG-a predstavlja složen izazov za Evropsku uniju. Dok se nastavljaju napori da se smanji zavisnost od ruskog gasa, članice EU moraju pronaći efikasne i održive alternative. Potrebno je vreme da se razviju novi izvori snabdevanja, a u međuvremenu, EU mora pažljivo balansirati između svojih energetski sigurnosnih potreba i geopolitičkih realnosti.
