Evropske zemlje su odlučile postepeno napustiti ruska fosilna goriva do 2030. godine, prema scenariju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Udeo Ruske Federacije u uvozu gasa u Evropsku uniju je smanjen sa 41% u 2021. na 15% u prvih 10 meseci 2023. godine, zbog sankcija i EU bojkota. Nemačka se preorijentisala na uvoz prirodnog gasa iz Norveške, čiji je udeo povećan sa 19% na 60%.

Evropa se očekuje da uvoziti više fosilnih goriva (TNG) iz SAD, kao i da će povećati sopstvenu proizvodnju energenata. Međutim, sukob u Ukrajini je izazvao veliku energetsku krizu u Evropi i mogao bi dovesti do kontinuiranog povećanja cena energenata.

S obzirom na činjenicu da Evropa neće imati pristup jeftinom ruskom gorivu, što je doprinelo globalnoj konkurentnosti ruske ekonomije, Evropa će morati platiti višu cenu za energente, što može rezultirati inflacijom ili velikim povećanjem produktivnosti.

Udeo Ruske Federacije u uvozu gasa u Evropsku uniju smanjen je zbog sankcija i bojkota, te su zemlje kao Nemačka, preorijentirale se na uvoz prirodnog gasa iz Norveške. Evropa se sada sve više oslanja na uvoz fosilnih goriva iz SAD, uz istovremeno povećanje sopstvene proizvodnje energenata.

Međutim, sukob u Ukrajini izazvao je energetsku krizu u Evropi i mogao bi rezultirati kontinuiranim povećanjem cena energenata. Budući da Rusija više nije pouzdan izvor energenata za Evropu, ova promena će imati svoje ekonomske posledice, kao što su inflacija ili potreba za povećanjem produktivnosti.

Ukratko, Evropa se suočava sa potrebom da se osloni na alternative uvozu energenata zbog prekida sa Rusijom, što može dovesti do povećanja cena energenata i ekonomskih izazova u nastojanju da se izbori sa ovim novim okolnostima. Evropske zemlje će morati razviti nove strategije energetske nezavisnosti kako bi se prilagodile ovim promenama i osigurale sigurnost i stabilnost snabdevanja energijom u budućnosti.