Bajo Srdanović, pesnik i pisac iz Kosorića kod Šavnika, nedavno je objavio dve zbirke pesama – „Amanet mojoj djeci i potomstvu“ i drugu posvećenu svojim roditeljima. U pesmama izražava svoje emocije i poruke za svoju decu, kćerku Aleksandru i sina Baju. Srdanović je preživeo teške nepravde i živi sa porodicom u trošnoj baraci u Podgorici. Njegovo stvaralaštvo je posvećeno Crnoj Gori, epskom nasleđu i porodičnom stablu. Iako nije akademski obrazovan, Srdanović piše iz ljubavi prema svojoj zemlji i narodu, sa diskretnim humorom i satirom.
Srdanović je ispunio svoju misiju kao pesnik i ostavio ljudski i pesnički spomenik. Sa drobnjačkog izvorišta, iz buntovnog ara, iskovao je stihove punih mrsa, bola, gorčine, ali i ponosa, poštenja i plemenitosti. Pisao je o brojnim porodičnim tragedijama, izgubljenim jedincima, naprasnim smrtima, poginulima u ratovima i nerođenoj deci, pokušavajući da olakša muku ucveljenim majkama i prizove snagu u pomoć.
Bajo Srdanović je autor sa izraženim osećajem humora i satire, ali istovremeno je i žrtva brojnih nepravdi u životu koje su ga kalile da istraje na svom putu kao građanin i pošten čovek. Njegovo stvaralaštvo je posvećeno Crnoj Gori, epskom nasleđu i porodičnom stablu, gde se ističu njegov otac Zarija, majka Jelica, kćerka Aleksandra i sin Bajo. Iako nije akademski obrazovan, Srdanović piše iz ljubavi prema svetinjama, svojoj zemlji i narodu, sa diskretnim osećajem humora i satire na razne teme.
Bajo Srdanović je uspeo da preživi teške nepravde društva, države i sistema, i ostavio je amanet svojoj porodici i deci da čuvaju i sačuvaju sva njegova dela. U vreme ratnih devedesetih uspeo je da izbegne surove nepravde i sa porodicom živi u trošnoj baraci u Podgorici. Teško bolestan, jedva se kreće ulicama grada uz pomoć štapa. Pisac, pesnik, novinar i urednik časopisa Lil, dobitnik „Vidovdanske zahvalnice“, član Udruženja književnika Crne Gore, Bajo Srdanović ostavio je svoj pesnički trag koji se proteže kroz njegovo stvaralaštvo.
Bajo Srdanović je pesnik koji je pisao o brojnim porodičnim tragedijama, izgubljenim jedincima, naprasnim smrtima, poginulima u ratovima i nerođenoj deci, pokušavajući da olakša muku ucveljenim majkama. Kroz svoje stihove izražava emocije, bol, gorčinu, ali i ponos, poštenje i plemenitost. Njegovo stvaralaštvo je posvećeno Crnoj Gori, epskom nasleđu i porodičnom stablu, gde se ističu njegov otac Zarija, majka Jelica, kćerka Aleksandra i sin Bajo. Iako nije akademski obrazovan, Srdanović piše iz ljubavi prema svetinjama, zemlji i narodu, sa diskretnim osećajem humora i satire.
Bajo Srdanović je pesnik čiji stihovi ispunjeni mrsom, bolom, gorčinom, ali i ponosom, poštenjem i plemenitošću. Pored porodičnih tragedija, Srdanović piše o ljubavi prema svom narodu i zemlji, sa diskretnim humorom i satirom. Iako nije akademski obrazovan, njegovo stvaralaštvo odražava ljubav prema svetinjama, zemlji i narodu, sa snažnim osećajem humora i satire na razne teme. Bajo Srdanović je ostavio svoj pesnički trag kroz svoje pesme koje izražavaju emocije, bol, gorčinu, ali i ponos, poštenje i plemenitost.
