Australijsko regulatorno telo za bezbednost na internetu kaznilo je platformu Telegram sa oko 640.000 dolara zbog kašnjenja u odgovorima na pitanja o merama koje je ta aplikacija preduzela da spreči širenje zlostavljanja dece i nasilnih ekstremističkih sadržaja. Ova odluka dolazi kao deo šireg pregleda i kontrole društvenih mreža koje su pod sve većim pritiskom da zaštite korisnike od opasnih sadržaja.
Australijska komesarka za bezbednost na internetu, Džuli Inman Grant, izjavila je da kašnjenje Telegrama u pružanju traženih informacija ozbiljno ometa primenu mera koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnosti na mreži. Ona je naglasila da je saradnja društvenih mreža u borbi protiv ovih problema ključna za zaštitu najranjivijih članova društva, posebno dece.
Regulatorno telo je u martu prošle godine zatražilo od društvenih mreža, uključujući Jutjub, Iks, Fejsbuk, Telegram i Redit, da dostave informacije o merama koje su preduzele kako bi se borile protiv seksualnog zlostavljanja dece i širenja nasilnih ekstremističkih sadržaja. Ovaj zahtev je usledio nakon sve većih zabrinutosti oko sigurnosti na internetu i uticaja koji društvene mreže imaju na mlade ljude.
Telegram je, kao i mnoge druge platforme, kritikovan zbog nedovoljne proaktivnosti u borbi protiv sadržaja koji može biti štetan za decu i druge ranjive grupe. U poslednjih nekoliko godina, platforma se suočila s brojnim optužbama da ne čini dovoljno kako bi se osigurala sigurnost svojih korisnika. Ove kritike su pojačane nakon što su se pojavili brojni izveštaji o seksualnom zlostavljanju dece i ekstremizmu koji su se širili putem aplikacije.
Inman Grant je izjavila da su odgovarajući odgovori društvenih mreža od suštinskog značaja za formulisanje politika koje će zaštititi decu i druge ranjive korisnike. Dodala je da će regulatorno telo nastaviti da prati aktivnosti društvenih mreža i preduzima mjere protiv onih koji ne ispunjavaju svoje obaveze kada je reč o bezbednosti.
Ova kazna za Telegram takođe dolazi u trenutku kada su regulacije vezane za zaštitu korisnika na internetu postale strožije u mnogim zemljama. Australija nije jedina zemlja koja se suočava s ovim pitanjem, jer su slične inicijative pokrenute i u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Mnoge države sada zahtevaju od društvenih mreža da preduzmu proaktivne mere kako bi sprečile širenje štetnog sadržaja.
U izjavi za javnost, Telegram je rekao da je zabrinut zbog načina na koji su informacije o njihovim merama predstavljene i da je platforma uložila značajne napore kako bi obezbedila sigurnost svojih korisnika. Oni su naglasili da su implementirali niz alata i funkcija koje pomažu u identifikaciji i uklanjanju neprikladnog sadržaja.
Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da to nije dovoljno i pozivaju na jasnije i strože regulative koje će obavezati društvene mreže da preuzmu veću odgovornost za sadržaj koji se deli na njihove platforme. Postoji sve veće uverenje da će, ukoliko se ovakvi problemi ne reše, društvene mreže postati još veći prostor za širenje zlostavljanja i nasilja.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko su društvene mreže spremne da se suoče s izazovima koje donosi moderna digitalna era i koliko će se truditi da zaštite svoje korisnike. Kako se očekuje da se regulative budu sve strože, društvene mreže će morati da se prilagode i preduzmu konkretne korake kako bi osigurale da su njihovi korisnici bezbedni.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom regulaciji interneta, koji ne samo da će štititi korisnike, već i omogućiti društvenim mrežama da se efikasnije bore protiv opasnog sadržaja.
