Američka firma „Intuitive Machines“ je saopštila da je njen svemirski brod „Atena“ sleteo na Mesec, ali da se brine da možda nije sleteo uspravno. Tokom konferencije za novinare, izvršni direktor kompanije je izjavio da letelica komunicira sa Zemljom, ali se nalazi u „neispravnom stanju“. Iako su u pitanju izazovi, kompanija se nada da će naučni instrumenti na brodu, uključujući robota koji je dizajniran da istražuje obližnji krater, biti operativni. Ovaj brod takođe nosi prvu lunarnu mobilnu komunikacijsku antenu.
Ova situacija nije nova za „Intuitive Machines“, pošto je ovo drugi put da je njihova svemirska sonda sletela u nepravilan položaj na Mesec. Kompanija je u partnerstvu sa NASA-om u potrazi za dokazima o postojanju vode i leda na površini Meseca, s obzirom na to da NASA planira da pošalje ljude nazad na Mesec u okviru svog programa „Artemis“.
„Atena“ je sletela u južni deo Meseca, tačnije oko 160 km od Južnog pola, u oblast lunarnih visoravni poznatu kao Mon Muton. Kompanija je najavila da će kamera lunarnog izviđačkog orbitera snimiti letelicu u narednim danima kako bi se precizno odredila njena pozicija. Planirano je da „Atena“ završi svoja posmatranja i merenja za deset dana.
Jedan od ključnih instrumenata na brodu je robot po imenu „Mikro nova hoper“ ili „Grejs“, koji je osmišljen da skače i leti preko Mesečeve površine kako bi stigao do kratera u stalnoj senci. Ovaj hoper može da skače do 100 metara visine i putuje do 2 kilometra, a nakon pet skokova mogao bi da sleti unutar kratera i zabeleži prve fotografije unutrašnjosti. S obzirom na to da je krater u stalnoj senci, tu su vrlo niske temperature, zbog čega se veruje da je to idealno mesto za istraživanje leda.
Iz kompanije su istakli da robot može da dođe do mesta koja su nedostupna drugim mašinama, poput robota na točkovima, koji bi za to potrošili mnogo više vremena. Profesor i stručnjak za Mesec, Simeon Barber, objašnjava da su ovi skakači prilagođeni lunarnom okruženju, gde praktično nema atmosfere, što čini kontrolisane skokove odličnim načinom za kretanje.
Misija IM-2 takođe nosi tri naučna instrumenta koja je razvila NASA. Jedan od njih, bušilica nazvana „Trozubac“ (Trident), je dizajnirana da izbacuje kamenje sa površine Meseca kako bi se došlo do slojeva ispod površine u potrazi za dokazima o ledu. Instrument pod nazivom spektrometar mase će analizirati gasove koji se oslobađaju tokom ovog procesa.
Planirano je i postavljanje antenskog stuba, koji je razvijen od strane „Nokije“, na Mesecu, a koji koristi 4G tehnologiju. Ova misija je deo NASA-ovog dugoročnog cilja da vrati ljude na Mesec, sa planom da se astronauti pošalju 2027. godine.
Kako profesor Barber ističe, ova misija predstavlja još jedan korak ka proceni održivosti lunarnog Južnog pola kao lokacije za buduće ljudske baze. Stručnjaci žele da istraže mogućnosti za izgradnju naselja i da saznaju da li postoje rezerve koje bi mogle obezbediti vodu za piće i potencijalno se pretvoriti u kiseonik.
Mnoge buduće misije oslanjaju se na prisustvo vodenog leda, ali da bi se to iskoristilo, potrebno je znati gde se tačno nalazi i koliko ga ima. NASA zajedno sa privatnim kompanijama istražuje opcije za transport svemirskih letelica i instrumenata na Mesec, smatrajući da je to jeftinije od razvijanja sopstvenih misija.
S obzirom na globalnu trku za izgradnju ljudskih naselja na Mesecu, svemirske agencije se takmiče u planovima koji će iskoristiti resurse i unaprediti naučno razumevanje drugih svetova. U Sjedinjenim Američkim Državama, misija na Mesec se vidi kao odskočna daska za dugoročniji cilj naseljavanja ljudi na Mars. Misija IM-2 takođe bi mogla pomoći u odgovaranju na šira pitanja o postojanju leda u unutrašnjem Sunčevom sistemu, bliže Suncu, gde se očekuje da su temperature mnogo više. Profesor Mark Foks-Pauel objašnjava da su regioni u stalnoj senci na Mesecu neka vrsta skladišta drevne vode koja je možda bila isporučena sistemu Zemlja-Mesec nakon njihovog formiranja.
