Astronomi su nedavno napravili značajan korak u proučavanju Saturna, otkrivši 128 novih meseca koji orbitiraju oko ove planete. Ovim otkrićem ukupan broj Saturnovih prirodnih satelita dostigao je 274, što je dvostruko više od svih drugih planeta u našem Sunčevom sistemu zajedno. Ovaj rezultat je postignut zahvaljujući tim istraživača koji su koristili teleskop Kanada-Francuska-Havaji kako bi identifikovali 62 meseca, pre nego što su nastavili sa opservacijama tokom 2023. godine.
Vođa istraživanja, dr Edvard Ešton, koji radi na postdoktorskim studijama na Institutu za astronomiju i astrofiziku pri Akademiji Sinica na Tajvanu, izjavio je: „Ispostavilo se da ima još 128 meseca. Prema našim procenama, ne verujem da će Jupiter ikada uspeti da dostigne ovaj broj.“ Jupiter je do sada imao titulu „kralja meseca“ sa 95 prirodnih satelita sa utvrđenim orbitama.
Međunarodna astronomska unija je nedavno zvanično priznala nova nebeska tela, koja su za sada dobila oznake sa kombinacijama brojeva i slova. U budućnosti će ova tela dobiti imena inspirisana galskim, nordijskim i kanadsko-inuitskim mitologijama, što je u skladu sa tradicijom imenovanja Saturnovih meseca. Većina novootkrivenih meseca pripada takozvanoj nordijskoj grupi, i astronomi su već u potrazi za desetinama manje poznatih vikinških božanstava.
Ešton je napomenuo da bi mogli biti primorani da „popuste kriterijume“ prilikom imenovanja, s obzirom na veliki broj novootkrivenih objekata. Sva nova nebeska tela su klasifikovana kao „nepravilni meseci“, što znači da su nepravilno oblikovani, nalik krompiru, i imaju prečnik od samo nekoliko kilometara.
Rastući broj ovih objekata postavlja pitanje šta se zapravo može smatrati mesecom. Ešton je istakao da „ne postoji precizna definicija šta tačno spada u mesec – a trebalo bi da postoji.“ Takođe je dodao da možda dostižemo granicu trenutne tehnologije kada je reč o otkrivanju novih meseca oko Saturna, Urana i Neptuna.
Detaljnije proučavanje ovih malih meseca može pružiti uvid u haotičnu fazu ranog Sunčevog sistema, kada su planete menjale orbite i kada su sudari bili česti. Novootkriveni meseci su grupisani u klastere, što sugeriše da su mnogi od njih ostaci većih tela koja su se raspala u sudarima u poslednjih stotinak miliona godina. Svi ovi meseci imaju velike, eliptične orbite koje se razlikuju od orbita bližih Saturnovih meseca.
Profesor Bret Gladman, astronom sa Univerziteta Britanske Kolumbije, izjavio je: „Najverovatnije su svi oni fragmenti manjih tela koja su se raspala usled snažnih sudara – bilo sa drugim Saturnovim mesecima, bilo sa kometama koje su prolazile.“ Razumevanje dinamike ovih mnogobrojnih meseca moglo bi pomoći u rešavanju misterije porekla Saturnovih prstenova, za koje neki naučnici smatraju da su ostaci meseca koji je Saturnova gravitacija razložila.
Ova nova otkrića otvaraju brojna pitanja o prirodi meseca, njihovoj definiciji i značaju u širem smislu proučavanja Sunčevog sistema. Astronomi nastavljaju sa radom na razumevanju ovih nebeskih tela i njihovom uticaju na naše znanje o kosmosu. Proučavanje Saturnovih meseca može doneti ključne uvide u rane faze formiranja planeta i njihovih satelita, kao i u dynamiku celog Sunčevog sistema.
