Noćna mora za voćare ovog proleća – mraz uništio rod šljiva

Miroslav Puškić iz Prijepolja upravo je doživeo noćnu moru svakog voćara – mraz je potpuno uništio rod šljiva na njegovoj plantaži. Ovaj voćar, koji već godinama vodi računa o svojim plantažama jabuka i šljiva, nije mogao da veruje šta ga je zadesilo početkom aprila.

Tokom vikenda, temperature su se naglo spustile ispod nule, što je dovelo do potpunog uništenja plodova šljiva na njegovoj plantaži. Vegetacija je krenula ranije zbog visokih temperatura, što je rezultiralo zametanjem plodova koji su sada potpuno crni.

Voćnjak u kome se nalazi šljivik koji je potpuno uništen ove godine, nalazi se u selu Čadinje na visini od oko 500 metara iznad nivoa mora. Miroslav je bio potpuno poražen slikom koju je zatekao, i još uvek nije skupio hrabrosti da obiđe drugi voćnjak u selu Donje Babine.

Očekivani rod šljiva bio je oko 150 tovara po stotinu kilograma, ali ove godine se neće ubrati ni pet šljiva u voćnjaku. Miroslav je uložio veliki trud u pripremu svojih voćnjaka, ali sada mora da prihvati da je sav taj trud nestao tokom jedne noći. Ovo je surova realnost rizika kada imate posao kao što je voćarstvo, gde je sve izloženo prirodnim nepogodama.

Osim šljiva, Miroslav ima i zasade jabuka, ali zbog trenutnog stanja plodova ne može tačno odrediti ukupnu štetu. Nakon snežnih padavina u aprilu, agronomi su isticali da snežne padavine neće pričiniti štetu na voću, već da je jedina opasnost mraz. Nažalost, upravo taj mraz zadesio je Miroslava i uništio njegov rod šljiva.

Voćarstvo je jedna od najrizičnijih delatnosti u poljoprivredi, gde su poljoprivrednici stalno izloženi nepredvidivim vremenskim uslovima. Miroslavova priča je samo jedan od mnogih slučajeva gde priroda pokazuje svoju neumoljivu stranu i uništava sav trud i ulaganja poljoprivrednika.

Ovaj slučaj ukazuje na važnost osiguranja useva i postojanja adekvatnih mera podrške za poljoprivrednike u slučaju prirodnih nepogoda. Kada se desi nešto poput uništenja celog roda voća zbog mraza, to može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost poljoprivrednika.

Miroslav Puškić se sada suočava sa velikim gubicima, ali želi da istraje i nastavi sa svojim poslom, nadajući se boljim vremenskim uslovima i većem uspehu u budućnosti. Voćari poput njega su temelj poljoprivredne proizvodnje u regionu, i njihov trud treba ceniti i podržati na svaki mogući način.

Na kraju, ova priča nas podseća da je poljoprivreda jedan od najvažnijih sektora privrede, koji zahteva podršku i zaštitu od nepredvidivih događaja poput aprilskog mraza. Uz odgovarajuće mere i podršku, poljoprivrednici poput Miroslava mogu prevazići izazove koje im priroda postavlja i nastaviti da doprinose razvoju poljoprivrede i privrede u celini.