NJUJORK – Sposobnost da se neko savršeno seti nečega ili potpuno nešto zaboravi još uvek ostaje na nivou fantazije. Međutim, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente s ciljem da ojačaju ili oslabe pamćenje kod ljudi.
Sećanja se stvaraju kada osoba doživi određeno iskustvo koje aktivira neurone u mozgu. Što je osoba više izložena tom iskustvu, to postaju jače veze između neurona. Međutim, te veze mogu oslabiti tokom vremena, što dovodi do zaboravljanja, kako prenosi „Science news“.
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest i njegov tim otkrili su da primena električnog udara na mozak može pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. Hampson naglašava: „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam“.
Tim je snimao električnu aktivnost u hipokampusu, delikatnoj moždanoj strukturi koja igra ključnu ulogu u pamćenju, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Tokom testova memorije zasnovanih na slikama, tim je dokumentovao obrasce pokretanja neurona povezanih sa prepoznavanjem određenih slika.
Nakon toga, istraživači su primenili male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih volontera dok su radili istu vrstu testa. Rezultati su pokazali da su sećanja tih učesnika na slike koje su bile uparene sa malim električnim impulsima poboljšala za 35 do 40 procenata. Hampson ističe da bi u budućnosti moždani implanti mogli isporučivati male udare kako bi ojačali pamćenje kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga.
Istraživači ne staju samo na jačanju sećanja; drugi naučnici ispituju mogućnost da pomognu ljudima da zaborave određena sećanja. Naime, iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima. Mnogi istraživači veruju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na određeno iskustvo.
Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca zvanih morski zečevi. U ovom istraživanju, svaki neuron bio je povezan sa istim motornim neuronom koji kontroliše pokrete mišića, a svaka veza je bila regulisana različitim oblikom molekula poznatim kao PKM. Stimulisanje ovih ćelija u laboratorijskim uslovima i inhibicija jedne vrste PKM molekula omogućila je timu da selektivno blokira vezu bez uticaja na drugu.
Šaher objašnjava da njegovi nalazi sugerišu da bi bilo moguće izbrisati neka sećanja, dok bi druga ostala netaknuta. On dodaje da bi jednog dana nove terapije mogle podstaći ljudske neurone da zaborave neželjena sećanja, što bi bilo korisno u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja. Ovaj poremećaj se često javlja kada traumatska sećanja uzrokuju da um povezuje neutralna iskustva sa opasnim, ali je važno zadržati neka saznanja iz loših događaja koja mogu biti korisna.
Ipak, etika manipulacije ljudskim sećanjima ostaje „veoma trnovita“ tema, kako ističe neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku Andre Fenton. On naglašava da naša proživljena iskustva i sećanja čine suštinu našeg identiteta, i promena sećanja može dovesti do toga da osoba postane potpuno drugačija. Zbog toga je potrebno pristupiti ovim istraživanjima sa oprezom i pažnjom, kako bi se izbegle neželjene posledice.
Ova istraživanja otvaraju vrata novim mogućnostima u razumevanju i upravljanju ljudskim sećanjima, ali i izazivaju duboka etička pitanja koja će morati da se razmatraju u budućnosti. Dok se nauka razvija, važno je zadržati ravnotežu između koristi i potencijalnih rizika koji dolaze sa manipulacijom ljudskim sećanjima.
