Ambasadori 27 zemalja Evropske unije usvojili su novi, 16. po redu paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje zabranu uvoza ruskog aluminijuma u EU. Ove informacije su potvrdili diplomatski izvori u Briselu. Nove sankcije, koje će formalno biti usvojene tokom sastanka šefova diplomatija EU u ponedeljak, obuhvataju i dodatne mere za ograničenje izvoza ruske nafte.
Francuski ministar spoljnih poslova, Žan Noel Baro, najavio je u Briselu novu seriju sankcija, koje će biti deo 16. paketa evropskih sankcija prema Rusiji. Ove sankcije bi trebalo da budu formalno usvojene 24. februara, na sledećem sastanku šefova diplomatija zemalja EU, na dan koji označava treću godišnjicu od početka ruske agresije na Ukrajinu.
Prema informacijama iz RFI, evropske sankcije su pokrenute dva dana pre nego što je Kremlj priznao nezavisnost Luganske i Donjecke republike. Cilj ovog 16. seta sankcija je da se pojača borba protiv paralelnih tokova preprodaje ruskog ugljovodonika.
Nove sankcije dolaze u trenutku kada je EU ohrabrena izjavama američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je istakao da bi predstavnici EU trebali biti prisutni tokom pregovora vezanih za Ukrajinu. Ova izjava ukazuje na važnost zajedničkog delovanja EU i SAD u kontekstu sankcija i rešavanja krize u Ukrajini.
Sankcije su deo šire strategije EU da se smanji zavisnost od ruske energije i da se stavi pritisak na Moskvu zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Uvođenje zabrane uvoza ruskog aluminijuma predstavlja značajan korak, s obzirom na to da je aluminijum ključna sirovina za mnoge industrije u EU. Očekuje se da će ove mere dodatno oslabiti rusku ekonomiju, koja se već suočava s izazovima zbog prethodnih sankcija i globalnih ekonomskih pritisaka.
Osim zabrane uvoza aluminijuma, nove sankcije će se fokusirati i na dodatna ograničenja u vezi sa izvozom ruske nafte. Ova strategija ima za cilj da se smanji prihod koji Rusija ostvaruje od izvoza energenata, koji čini značajan deo njenog budžeta. EU je ranije najavila planove za smanjenje uvoza ruske nafte, a nove sankcije će dodatno pojačati te napore.
Pored ekonomskih sankcija, EU takođe razmatra druge mjere koje bi mogle uključivati dodatna ograničenja na trgovinu i finansijske transakcije sa Rusijom. Ove sankcije su deo šireg međunarodnog odgovora na rusku agresiju i imaju za cilj da se stvori pritisak na Kremlj da prekine svoje vojne operacije u Ukrajini.
S obzirom na kompleksnost situacije, EU nastavlja da koordinira svoje napore sa saveznicima, uključujući Sjedinjene Američke Države, kako bi se osiguralo da sankcije budu efikasne. Američki državni sekretar Marko Rubi je naglasio važnost zajedničkog pristupa i saradnje između EU i SAD kako bi se postigli ciljevi u vezi sa Ukrajinom.
U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari smatraju da će nove sankcije dodatno povećati tenzije između Rusije i Zapada. Ruska vlada je već najavila da će odgovoriti na nove mere i preduzeti korake kako bi zaštitila svoje ekonomske interese.
Dok se situacija u Ukrajini nastavlja da razvija, međunarodna zajednica ostaje na oprezu i pažljivo prati posledice novih sankcija. Očekuje se da će se tokom narednih nedelja raspravljati o dodatnim merama kako bi se osigurala stabilnost u regionu i pomoglo Ukrajini u njenoj borbi protiv agresije.
