Veštačka inteligencija (AI) predstavlja jedan od ključnih faktora koji bi mogli značajno uticati na rast globalne ekonomije u narednim godinama. Prema najnovijem istraživanju kompanije PwC, očekuje se da bi do 2035. godine veštačka inteligencija mogla doprineti povećanju globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za dodatnih 15 procenata. Ovaj trend ukazuje na to da tehnologija koja se zasniva na veštačkoj inteligenciji može postati motor rasta, ali njena efikasnost zavisi od odgovorne primene i izgradnje poverenja u društvu.
Istraživanje PwC-a takođe ukazuje na to da bi, s druge strane, globalna ekonomija mogla biti suočena sa značajnim rizicima uzrokovanim klimatskim promenama. Prema procenama, do 2035. godine, klimatski rizici bi mogli smanjiti globalni BDP za gotovo 7 procenata. Ova dvojnost u prednostima i izazovima koje donosi tehnološki napredak može oblikovati ekonomske politike i strategije na globalnom nivou.
Analitičari smatraju da potencijal veštačke inteligencije leži ne samo u njenim tehnološkim mogućnostima, već i u sposobnosti društava da prihvate i integrišu ovu tehnologiju. Odgovorna primena veštačke inteligencije može doneti brojne koristi, uključujući poboljšanje produktivnosti, inovacije u različitim sektorima i unapređenje kvaliteta života. Međutim, kako bi se postigli ovi ciljevi, neophodno je raditi na izgradnji poverenja među građanima, kao i na razvoju etičkih smernica koje će regulisati korišćenje AI.
U poslednje vreme, sve više kompanija i država ulaže u razvoj veštačke inteligencije, prepoznajući njen potencijal kao ključnog igrača u budućem ekonomskom razvoju. U tom kontekstu, jasno je da će oni koji uspeju da iskoriste prednosti AI imati značajnu konkurentsku prednost na globalnom tržištu.
Uprkos entuzijazmu oko potencijala veštačke inteligencije, postoje i zabrinutosti u vezi sa njenim uticajem na radna mesta. Mnogi analitičari upozoravaju da bi automatizacija mogla dovesti do gubitka posla u određenim sektorima, posebno onima koji se oslanjaju na rutinske zadatke. Ova promena zahteva proaktivan pristup u obrazovanju i prekvalifikaciji radne snage, kako bi se osigurala tranzicija ka novim formatima zapošljavanja.
S obzirom na sve ove aspekte, važno je da se razviju i primene politike koje će omogućiti odgovorno korišćenje veštačke inteligencije, kako bi se minimizirali rizici i maksimizirale koristi. To podrazumeva saradnju između vlada, industrije i akademskih institucija, kako bi se osiguralo da tehnologija bude korišćena na način koji je koristan za širu zajednicu.
U narednim godinama, očekuje se da će se uslovi za korišćenje AI značajno menjati, kako tehnologija napreduje i kako se razvijaju nova tržišta. Na primer, sektori kao što su zdravstvo, finansije, transport i proizvodnja već počinju da integrišu veštačku inteligenciju u svoje operacije, što dovodi do poboljšanja efikasnosti i smanjenja troškova.
U zaključku, veštačka inteligencija ima potencijal da oblikuje budućnost globalne ekonomije, ali njeno uspešno usvajanje zavisi od niza faktora, uključujući odgovornu primenu i izgradnju poverenja u društvu. Kako se svet suočava sa izazovima klimatskih promena, važno je pronaći ravnotežu između tehnološkog napretka i održivog razvoja. U tom smislu, strategije koje se odnose na veštačku inteligenciju moraju biti osmišljene tako da podrže rast, ali i zaštite interese šire zajednice.
